Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Дани(ј)ел Симић: Без икакве шале

Датум објаве: уторак, 2 априла, 2019
Величина слова: A- A+

Пуно њих се љутило, што не раскринкавам поименце нечаснике који су копирали дио Фронталове базе података, те своје латиничне, аутошовинистичке садржаје, годинама потурају лажно под наш азбучни логотип. Но, дошло сад и до Википедије.

Питали уредници српског подскупа ове сајберенциклопедије, да објаснимo о чему се ту ради, пошто и они прате да се латинична копија појавила доста послије лансирања Фронтал.РС? И, кажем ја Шикуљаку, ускоро ћу одговорити. Има томе пола године. Ако не и више.

Давно је било када смо спријечили напад из засједе, те од тада готово па никако не реагујемо на нудигузе, који се шлепају на наш лик и дјело. Особито на моје текстове из копиране базе, након што се појавим негдје на телевизији, па ми људи име гуглају латиницом.

Некако ме, искрено, и срамота што сам имао икаквог посла са таквима, учинио им у животу, па да ме неко сада са њима повезује. Питају људи, а ja ништа. Гадим се. Растежем. Као, чекам судску одлуку. Па одлуку по жалби Вишем привреденом суду. Примјетићете да и на молби упућеној мени, која је на насловној фотографији именована као Изјава, стоји датум још из фебруара…

Толико се мени жури да се бавим тим.

Обично бих се на питања те врсте освртао са: „Толико смо добри, да нас копирају“.

Најискреније, и ово сад пишем искључиво на захтјев сабораца са Фронтал.СРБ, јер кажу да се 01.04. зна десити, уколико су у том тренутку присутни на интернету, да лажњаци симулирају некакву годишњицу и ките се нашим перјем. Без обзира што врховни гнусник у овом лопурдању, непрестано зове водитеље који ме угосте на телевизији и клевеће ме. Смара то. Не да ми се, јер кад се дохватите таквих недуша, макар тастатуром, руке се дуго послије осјећају. На трулеж.

Пресуда укратко – Мочевић неуспјели преварант

Моја Изјава у преводу значи да се, имена скривеног иза предузећа у блокади рачуна, налази извјесни Драган Мочевић (директор). Тај ме моли да се нагодимо око количине пара коју ми мора дати, јер је изгубио у судском спору пред Привредним судом, који је сам покренуо, а који је пресудом доказао да је он преварант и узурпатор.

Наиме, Удружење грађана Фронтал, чији сам ја предсједник, основано је 2009. године, као правни оквир за портал Фронтал.РС. Портал емитује садржаје од марта/априла 2009. године на адреси www.frontal.rs, а од јануара 2012. и на фронтал.срб.

Фронтал је, да све буде законски, 2010. регистрован и као штампано издање код Министарства просвјете и културе, пошто интернет портал као правна категорија није постојао.

Убрзо смо потпуно другачијом уређивачком, политиком јединог ћириличног портала западно од Дрине, те пожртвованим радом волонтера и уз помоћ многих појединаца, особито из медија, привукли озбиљну пажњу и стекли мјесто у масмедијском поретку.

Преплаћена помоћ

Након свега тога се појављује тај Драган Мочевић, којем су пропали сви медијски пројекти које је икада покренуо, те је у свом некреативном очају увртио себи у главу да Фронтал однекуд припада њему. Истина, ми јесмо сарађивали са његовом агенцијом, али смо услуге и платили. Уз то, бесплатно јој рекламе пуштали. Дакле преплатили.

Помогли су Фронтал на његовим почецима и многи други. Нпр. Дарко Алексић, Владо Тришић или Саша Савићевић, а који су много, много озбиљнији медијско-маркетиншки играчи од овог весељака. И, дакако, помогли су нам немјерљиво више, а да им никад ништа нијесмо платили.

При том је исти, више пута и пред десетинама свједока, молио мене да његову помоћ ником не помињем, јер „има агенцију у Сарајеву, па ће имати проблема због мене и мојих ставова“. Нашли су нам се многи, знани и незнани, али опет им није пало на памет да вам због тога пробају отети нешто што годинама радите срцем. Па онда још и да вас туже.

Упућен у пројекат, овај отимач у покушају и љубитељ ширења неистина, мислио је како је нашао начин да то изведе. Ми смо дружина идеалиста, слабо финансијски подржана, те је знао да нам ни на крај памети није да дајемо више хиљада марака на којекакве заштите жига. Без ичијег знања, шаље логотип Фронтал.РС Агенцији за интелектуално власништво БиХ, да га заштити као нешто што припада њему. Тј. његовом предузећу.

Пријатељи, браћо, кумови

Чим је његов тајни захтјев агенција запримила, искористио је то што се Фронтал.РС налазио на серверима у власништву Душка Ангиревића, тада запосленика у Прајм комјуникејшнс доо (фирме којој је Портал медија подређена кћерка), те захтјевом према истом као послодавац, нама покушао забранити приступне податке и одузети административну контролу. На његову несрећу, адреса www.frontal.rs, не може бити отуђена, јер је моје лично власништво од марта 2009. године. Фронталу је уступам без накнаде.

Ево данас, најискреније, не знам шта је био умислио да ће се десити? Да смо ми вјеверице, те ћемо сјести на тротоар и плакати? Нормално, издао сам налог да адреса промијени сервер, но он је наставио да емитује копију нашег портала, лажно се представљајући као ми, али са адресе такође кришом и мјесецима након регистрације наше закупљеној – frontal.ba. Адреси, која не да нас никад није ни интересовала, већ смо намјерно ишли на то да окроисано .БА нећемо ни под разно.

Колико овај покушај преваре правно нема смисла, показује што смо и ми не пуно касније, потпуно исти логотип, заштитили код те исте агенције у другачијој, одговарајућој класи. Што само по себи доказује да АЗИВ БиХ не ради свој посао. Да ради, провјерила би и видјела да се не може заштити, јер већ постоји друго правно лице, регистровано код надлежних установа, које користи тај логотип и мора бити прво консултовано.

Логотип уредно плаћен са рачуна на рачун

У судском спору је лако доказано да је УГ Фронтал аутору логотипа, Ненаду Дошену, такође запосленом тада у Прајм комјуникејшнс, уплатило за израду истог новац на лични рачун. То је, потврдио и извјештај из банке, и Дошен сам. И Душко Ангиревић, који је свједочио да сам ја аутор портала, те да га је он програмирао према мојим спецификацијама и нацртима „као и сваком другом клијенту“.

Док су за нас свједочили његови некадашњи запослени, Мочевић је да причају бајке довео своје (и даље) запослене, пријатеље и кума. Захваљујући обиљу доказа у виду званичних докумената, а не буразерских рекла-казала митова и легенди, те Закону о жигу који су на нашој страни, наш правни заступник у овој ствари, Милош Кудра, приправник у адвокатској канцеларији Бориса Стојановића, није имао већих проблема да добије први спор овакве врсте код нас.

Занимљиво је да се у жалби позива на законодавство БиХ, као надређено Српској. Што ја не бих урадио ни на своју штету. Поготово јер се судија позвала на Закон о жигу РС, који, срећом по нас, има потпуно исте одредбе које су цитиране у пресуди, као и замјенски закон којим су пренешена овлаштења.

Фронтал све први: Посљедице пресуде

Ова пресуда, осим значаја при почецима дигиталне историје Српске, има као посљедицу највише личну сатисфакцију, за све нас који смо читаву деценију стајали иза Фронтала из убјеђења. Који смо морали трпити да се бескарактерци пишају по нашем лику и дјелу. Сад се зна коначно, ко је ту лопов и узурпатор.

И то је најбитније. Паре и онако, заслужено, иду нашим правницима.

Колико год то били очигледни безвезњаци, који се користе туђим радом и фондовима земаља непријатељских према Српској, како би збунили непажљивију публику из финансијских мотива; опет је одвратан осјећај када вам неко дође и каже: Не могу да вјерујем да сте то објавили! То се никад не бих надао од тебе…

Сада кроз осмјех имам спреман одговор, поткријепљен судском пресудом:

Ако није ћирилицом, није Фронтал! Нема везе са нама.

Нико не може забранити да користимо логотип, који часно и поштено носимо на печату удружења од 2009. године. Без обзира што је неком пало на памет да, без нашег знања, кришом исти „заштићује“ у Сарајеву. Тако каже закон и из тог Сарајева. Нажалост, пошто смо ми окупирана земља, наметнутих институција на савезном нивоу, не можемо ни ми забранити било шта. Поготово уз помоћ агенције која је заштитила два иста логотипа.

Наредних десет година

Уопште ми није јасно, али стварно ево покушавам схватити, како неком уопште може пасти на памет овако нешто? Украде име и логотип Фронтал.РС, организације и медија који се недвосмислено, од самог почетка, залаже за употребу азбуке и што већи степен државности Српске, ампутира РС, па све те невладинићке мрсимудије преплаћене у свом бесмислу од земаља НАТО – објављује латиницом?

Шта је смисао?

Изазвати сажаљење? Смијех? Упознати нове људе и наћи партнере за дописивање, а можда и нешто више? Зарадити новац? Збунити публику? Заглушити тим страним новцем, путем спонзорисаних објава на друштвеним мрежама, оно што Фронтал.РС ради и говори од 2009. године?

Ако је ово посљедње, ни у наредних десет година немају шансе. За деценију цијелу, нијесмо дали ни цвоњка Фејсбуку и сличнима. А ту смо. Загријавајмо стативе што се донација тиче, а ни антиглобализам нам није стран.

Спрдње без: Крадљивче не кради

Преживјели смо тешке клевете, плагирања, подметања; од бескрупулозних појединаца који су у својим нечасним радњама видјели зараду, па им је опет било џаба. Мућак су. Ћорак. И сви који имају посла са њима.

Са таквима као Драган Мочевић, човјек може пословати само једном. Већ други пут ћете бити паметнији. То кажем, без обзира што никад нијесам пословао, али сам ето, нажалост, учинио неке услуге и имао посла са таквим хуманоидом. А, што је најгоре, заправо је он још увијек дужан паре мени. Односно држави.

Министарство просвјете и културе је за штампу моје друге збирке приповједака, Условна Слобода, уплатило новац формалном издавачу, а заправо предузећу које ме тужило и тужбу изгубило. Мочевић је тај новац потрошио јер му је (као и вазда) био блокиран рачун и нешто мање од 3.000 КМ никад није хтио исплатити за штампу, односно повукао је новац који је уплатио и штампао своје, сада пропале бесплатне новине Интермецо. Прекршивши уговор са министарством.

Кад сам исписао до овдје без повраћања, могу рећи да ми је драго што је овој, напорној, детаљној, дуготрајној подвали – дошао крај. И то правоснажно. Но, било је неопходно испричати, разоткрити, да се на то једном стави тачка.

Баш на данашњи дан, и то без икакве шале.

Извор: ФРОНТАЛ.РС


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top