Низом манифестација данас ће бити обележено осам деценија од како је нацистичка Немачка бомбардовала Београд, 6. априла 1941, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на подручју Краљевине Југославије започео Други светски рат.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Дарија Кисић Тепавчевић предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу у Београду.
Министар културе и информисања Маја Гојковић и управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положиће у 11.00 часова венце на Косанчићевом венцу, на месту зграде националне библиотеке која је уништена у бомбардовању, а са њом и непроцењиво културно благо.
У 12.00 код Споменика пилотима браниоцима Београда венце ће положити делегација предвођена министром одбране Небојшом Стефановићем, преноси Бета.
На Тргу Републике у Београду, биће постављена изложба која ће приказати херојство руског и српског народа и њихово страдање у Другом светском рату, а претходно ће представници амбасаде Русије и градске управе положити венац на Новом гробљу, на Спомен-гробље жртвама бомбардовања.
Помен погинулима у бомбардовању биће служен у 8.30 у Вазнесењској цркви, у чијој су порти током бомбардовања погинули цивили.
У Алеји страдалих у шестоапрлиском бомбардовању укупно је сахрањено 1.992 људи. Од тог броја је идентификована 631 особа. Не зна се идентитет 909 мушкараца, 393 жене и 59 деце, навели су из Владе.
Београд су авиони бомбардовали у рано јутро без објаве рата, у више таласа, иако је био проглашен за отворени град.
Нападу је непосредно претходило неколико драматичних дана – потписивање Тројног пакта, пуч официра и 27-мартовске демонстрације због чега је Адолф Хитлер наредио одмазду.
Неколико сати раније, пре напада на Београд, специјалне немачке јединице заузеле су ноћу Сипски канал на Дунаву, у Ђердапској клисури, како би онемогућиле његово запречавање као виталног пловног правца.
Држава је капитулирала 17. априла, влада и малолетни краљ Петар Други Карађорђевић избегли су из земље, у Лондон.
Немачка и њени савезници распарчали су Краљевину, Србија је окупирана, 10. априла је проглашена злочиначка Независна држава Хрватска.
Уз рат против окупатора, беснео је и грађански, по чијем завршетку је успостављана комунистичка република и укинута монархија.
Југославија се распала у грађанском рату започетом пола века од почетка Другог светског рата.
Извор: ПОЛИТИКА