Данас је Видовдан

Уз присуство званичника Републике Српске и Србиjе у Вишеграду ће данас, у оквиру Андрићграда, низом свечаности бити обележена стогодишњица Сараjевског атентата и почетка Првог свjетског рата, Дана и крсне славе Воjске Републике Српске и Трећег пjешадиjског Република Српска пука Оружаних снага БиХ.

Током свете архиjереjске литургиjе , његова светост патриjарх српски
Иринеj освештаће храм Светог цара Лазара и косовских мученика у
Андрићграду.

Српски премиjер Александар Вучић наjавио jе да ће данас присуствовати свечаностима у Вишеграду.

Програм ће почети у jутарњим часовима освештањем цркве Светог кнеза
Лазара и српских мученика, а литургиjу ће том приликом служити патриjарх
Српске православне цркве Иринеj.

Након свечане церемониjе отварања Андрићграда, коjа почиње у 16.30 сати,
следи програм обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата.

Видовдан jе вjерски и државни празник у Србиjи као помен на страдање
Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске воjске на Косову
пољу 1389. године.

Обиљежава се у спомен на Косовску битку, коjа се одиграла 28. jуна 1389,
односно 15. jуна по старом календару на Газиместану и представља
присjећање на погинуле и умрле у свим ратовима.

То jе, према мишљењу историографа, важан датум у колективноj свиjести
српског народа и jедан од темеља колективног идентитета. Симболизуjе
слободу, отпор туђину, његовање патриотизма, националног бића, витештва и
хероjства, али и прекретницу послиjе периода успона под владарима из
династиjе Немањића.

Посебан значаj Видовдан jе добио у вриjеме стварања нове српске државе, а
као званичан државни празник уведен jе 1889. на 500-ту годишњицу од
Косовског боjа.

Послиjе Косовске битке тиjело кнеза Лазара (1329-1389) jе сахрањено у
манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патриjархом Арсениjем
Чарноjевићем краjем 17. века jе пренето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989. на 600-ту годишњицу Косовске битке.

Страдању српских воjника jе посвећен споменик подигнут на Газиместану
1953. године, рад Александра Дерока, а на мjесту битке на Газиместану
као ендемска врста цвета црвени косовски божур.

На пољу Косову 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске
воjске, коjа jе отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.
Претпоставља се да jе турски султан Мурат Први, коjи jе на Косово стигао
са синовима Баjазитом и Јакубом, предводио 40.000 воjника, а да jе
српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.

Извор: БН Телевизиjа