fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Данас је 24. јун – Међународни дан сјећања на Јадовно 1941.

Међународни дан сјећања на жртве комлекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941, одређен је и обиљежава се од 2010. године. Инцијатива а онда и одлука за одређење Дана сјећања на Јадовно 1941, дјело је удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг основаног крајем 2009 године.

Тога дана, 24. јуна 1941. године, логори Метајна и Слана на острву Пагу примили су своје прве заточенике.

Истога дана, логор смрти Јадовно на Велебиту добија у смислу простора који захвата и капацитета пријема заточеника, своје максималне границе.

Датум за Дан сјећања, на иницијативу оснивача удружења Јадовно 1941, одредили су фебруара 2010. др Ђуро Затезало (1931-2017.) и проф. др Светозар Ливада (1928 – 2022) на промоцији удружења у Бањалуци.

Од јуна 2010. године, Дан сјећања на Јадовно 1941, обиљежава се сваке године крајем јуна или почетком јула календарске године.

Петнаесту годину за редом, Дан сјећања на Јадовно биће обиљежен у суботу, 29. јуна 2024. на Велебиту, у Смиљану и код манастира Медак.


Погледајте репортажу о прошлогодишњем обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941:

Влада Р. Српске је 2013. година уврстила Дан сјећања на Јадовно 1941. у Календар догађаја из историје Р. Српске од регионалног значаја.

Не заборавимо Јадовно да нам се оно не би поновило!

Предсједник удружења Јадовно 1941. Бања Лука

Душан Ј. Басташић


Овај пројекат је суфинансиран у највећој мјери донацијама добротвора удружења Јадовно 1941, физичких и правних лица, потомака и поштовалаца жртава Покоља.


Овај пројекат је суфинансиран и из буџета Владе Републике Српске.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Јадовно
    Јадовно, Јадовно, о Јадовно!
    Пророчки те неко тако зовно.
    Велебите, планино велика.
    На тебе се ослања и Лика.
    Велебите, изнад мора горо,
    Да л је Србин тако страдат моро?
    Стављали их на велике муке,
    Секли главе, ноге им и руке.
    Бацали их у земљане јаме,
    Које зјапе по шумама саме.
    Јаме зјапе, Усташе их пуне,
    У смрт гледа ал Србин не куне.
    Он се узда у јединог Бога,
    Растајућ се од живота свога.
    Муке земне он приводи крају,
    Кренуо је ка Небеском рају-
    Опака су сва усташка дела
    У јаме се слежу срБска тела.
    Мучили су и Исуса Христа
    Усташама намера је иста.
    Србе муче, хоће да их сатру
    СрБско ниште кроз нож и кроз ватру.
    Све пролази све се напред креће
    СрБска слава потамнети неће.
    Србин гледа усташке војнике
    Као Исус на своје крвнике.
    Бога моли да им даје наде
    Опрости им не знају шта раде.
    Сећају се Кајина, Авеља
    Лек за завист њихова је жеља,
    Србин живи не завиди ником
    Пореди се са Божијом сликом.
    И Усташе, жели да их схвати
    Све би дао да им душу врати.
    Бога моли за љубав и слогу
    Само тако спасити се могу.
    Божја правда достижна а спора
    За спас дуго да се трпи мора.
    И кад Србе побију униште
    Пред Богом ће болно да завриште,
    Кајаће се за зло над Србима
    Али касно може бити њима.
    Љиљана Ћуић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: