Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Данас 24 године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине

Датум објаве: четвртак, 29 октобра, 2015
Величина слова: A- A+
Свиjеће
Свиjеће

На данашњи дан навршаваjу се 24 године од етничког чишћења и убиjања Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, а за то jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним, нити пред домаћим судовима – саопштено jе из Документационо информационог центра “Веритас”.

Етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена, спроведено jе по писаноj наредби државног органа Хрватске, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата.

Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници цивилне заштите и полициjе почели су спроводити Наредбу о евакуациjи свих мjештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе дан раниjе донио Кризни штаб општине Славонска Пожега.

Према писаноj наредби, коjу jе потписао Анте Багарић у своjству предсjедника кризног штаба, коjа jе дан раниjе постављена на jавним мjестима, евакуациjа се спроводи “у циљу заштите њихових живота” и омогућавања успjешниjе одбране одбрамбених положаjа хрватских снага на том подручjу од “четничких терористичких снага и jединица, коjе све више угрожаваjу цивилно становништво у западном диjелу општине Славонска Пожега”.

Евакуациjу jе требало спровести у року од 48 часова, а у селима коjа jе требало евакуисати живjело jе, по попису становништва из 1991. године, 2.120 лица.

Већина становника прозваних села одазвала се наредби и напустила своjе куће, од коjих су неки уточиште нашли код рођака у оближњим селима, а мањи броj у хрватским селима означеним као реjони прикупљања.

Иако jе становништву приликом евакуациjе обећано да ће, када се врате, наћи све како су и оставили, догодило се сасвим супротно и убрзо послиjе евакуациjе започиње организована пљачка свега што jе имало вриjедност и што се могло пониjети, а одмах потом и систематско паљење и минирање српских кућа, с очитим циљем да се прикриjу трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никада не врате.

Дио стариjих људи, коjи ниjе хтио или могао, због старости и болести, да напусти своjа села, страдао jе приликом систематског паљења и минирања њихових кућа.

Да би се хрватскоj и међународноj jавности “обjаснило” зашто су опљачкана и запаљена српска села, у jавност jе пуштена теза да су то урадили сами Срби приликом повлачења како не би пала у хрватске руке.

“Видjевши шта се десило са њиховим имањима, у страху за сопствене животе, већина Срба из евакуисаних села креће за БиХ, коjа у то вриjеме jош ниjе била обухваћена ратом, одакле настављаjу пут за Србиjу или источну Славониjу, коjу су контролисали тамошњи Срби”, наводи се у саопштењу.

Мањи броj уточиште налазе у српским селима Горњи Врховци, Вучjак Чечавски и Шњегавић, коjа су одбила Наредбу о евакуациjи, али у зору 10. децембра 1991. године, та села су напале хрватске снаге и осваjау их без отпора, док становништво бjежи у БиХ.

У чишћењу ових “непокорних” села, укључуjући и неколико сусjедних, према “Веритасовим”, непотпуним подацима, убиjено jе 71 лице српске националности, од коjих су 42 стариjи од 60 година, међу коjима jе 33 жена.

Само у jедном дану, 10. децембра 1991. године, у Шњегавићу и Вучjаку Чечавском убиjено их jе 36 просjечне старости око 60 година, међу коjима и 20 жена.

У тим селима су, након што jе народ исељен, припадници хрватске воjске опљачкали, минирали и

Извор: srna

Везане виjести:

Етничко чишћење Славониjе

ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА ИЗ ПОЖЕШКЕ КОТЛИНЕ

ПРОШЛА 21 ГОДИНА ОД ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА 26 СРПСКИХ СЕЛА




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top