БЕОГРАД, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 21 година од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару, у Хрватскоj, када jе хрватска воjска, након што су им се предали припадници ЈНА, стриjељала команданта касарне и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе jош шесторицу припадника ЈНА.За оваj злочин нема осуђуjућих пресуда, а истрага jе jош у току.
„Троjицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године“, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“.
Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо истрагу против Јуре Шимића, након што jе државна телевизиjа Србиjе, РТС, обjавила снимке злочина и након што им jе Хашки суд уступио документациjу, али jе Шимић, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе, на коjоj ужива све почасти наjугледниjег грађанина Бjеловара.
За убиство шесторице заробљених припадника ЈНА и покушаjа убиства jедног цивила, суд у Бjеловару jе оптужио четворицу припадника бjеловарске полициjе Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића због ратног злочина против ратних заробљеника и цивила.
Они су два пута неправоснажно ослобађани, jедном осуђени на казне испод законског минимума, док су четвртом правоснажном пресудом пред судом у Загребу 2011. године сви ослобођени оптужбе, jер по измиjењеноj оптужници „помагање у ратном злочину“ ниjе кривично дjело.
“Веритас“ оцjењуjе да и ови бjеловарски случаjеви указуjу на већ устаљену и препознатљиву праксу хрватских судова названу “пинг-понг суђења”, односно – када су злочини над Србима и припадницима ЈНА неспорни, починиоци се не могу идентификовати, а ако се и идентификуjу ослобађаjу се због недостатка доказа или “погрешног” чињеничног описа и поступања у нужноj одбрани.
„Уколико се прогласе кривима, након маратонских суђења, изричу им се минималне казне, често испод законског минимума, што jе срамота за хрватско правосуђе, а понижаваjуће за жртве“, истиче Веритас.
Хрватске „зенге“ су више дана опсиjедале касарну „Божидар Аџиjа“, гдjе jе била стационирана 265. моторизована бригада ЈНА, у чиjем саставу су били и млади регрути, а након што су се воjници ЈНА предали, предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић jе наредио да се заробљени воjници и официри ЈНА скину до поjаса.
Шимић jе потом команданта касарне пуковника ЈНА Раjка Ковачевића и његове помоћнике официре Миљка Васића и Драгишу Јовановића одвео у страну и у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мjеста.
Поред троjице ових официра у бjеловарскоj касарни погинула су jош троjица припадника ЈНА, а око 60 старjешина и око 150 воjника jе заробљено.
Како би сприjечио да складиште мунициjе и експлозива у оближњоj шуми Беденик падне хрватским „зенгама“ у руке, маjор ЈНА Милан Тепић га jе дигао у ваздух, при чему jе погинуо и он и његових седам воjника.
Сутрадан су, по Шимићевоj наредби, грађани Бjеловара обилазили заузету касарну, у коjоj су били изложени лешеви убиjених официра, коjе су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.
Шесторица заробљених припадника ЈНА, углавном са подручjа Бjеловара, међу коjима и двоjица Хрвата, су прво затворена у полициjску станицу, а потом су их ноћу 3. октобра стриjељала лица у фантомкама у оближњоj шуми, а стриjељање jе преживио jедан српски цивил из Бjеловара.
У Бjеловару се 29. септембар слави као Дан града.