Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Велебит, велелепна планина, која раздваја Лику од Јадранског мора. Пуна животињског и биљног свијета, препуна јама, превише крви, превише смрти. Смрти која се десила 1941. године у којој је за само 132 дана убијено 40.000 Срба и Јевреја.
Зар постоји животиња која може убити мало дијете или немоћног човјека, немоћну жену, мајку, баку?
Да се иживљава, наслађује мукама, вади очи и из утробе нерођено дијете, силује, набија на нож, пије крв тог напаћеног цовјека?
Постоји!
Постоји звијер, звијер која се не каје за своја недјела.
Одлазећи на Јадовно, да се поклонимо невиним жртвама и да им запалимо свијеће, на граничном прелазу нас дочекује тортура.
Претресају нас, провоцирају, снимају, ваде нам заставе да којим случајем не пише нешто на њима.
Али није им успјело. Остали смо мирни, поносни.
На самом парастосу, око нас хрватска полиција, опет сликају, снимају. Али нека и они виде како се на достојанствен начин поклања жртвама, и пјева опело у сав глас.
Велебит се тресао.
Ходајући према јами под Гргиним бријегом, спуштене главе, у једној руци ми Барјак са двоглавим орлом, молим се Богу за све нас, за нас живе и за мртве који су дали живот за слободу. Крваву слободу.
Молим се Богу да генерације које долазе морају знати гдје су нам дједови, стричеви, гдје су сва она угашена огњишта.
Да знају да су завршили у јамама, под хумкама, по ријекама. Расути по читавој Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској.
Земља нам је натопљена крвљу. Невиних.
Не смијемо заборавити:
Доњу Градину,
Јасеновац,
Госпић,
Јадовно,
Паг,
Шарговац,
Мотике,
Крагујевац,
Јастребарско,
Пребиловце!!!
Не заборавимо сва стратишта током Другог свјетског рата!
Срби, не заборавите, јер су нас заборавили!
Аутор: Сандра Благић
4 Responses
Сандра је свјетлост за многе заблудјеле србске овчице
Шта да кажем одавно је све речено, али треба и даље то понављати да се не заборави. Ти што су то урадили и њихови потомци чему ли се надају. Многима од њих пуна су уста хуманости. Нека се стиде своје људскости. Трба и други да живе.
Samo napred, tuga je velika ali su ponos i istina prave vrednosti.
Браво Сандра! Кратко и јасно до суза. Гледајући твоју фотографију заигра ми срце неком неизгубивом надом – није све изгубљено кад изгледа да је изгубљено све. Сјећај се младости. Само те то разваја од марве и од нечовјека. И поздрав достојанствена младости србска.