Дачић: Свету се мора рећи истина о страдању Срба

Савезници су у Другом светском рату однели војну победу, али сада се поставља питање: да ли је 1945. године добијена и битка против фашистоидних идеологија, рекао је шеф српске дипломатије.

Свету се мора рећи истина о страдању Срба, јер је и ћутање о злочинима – злочин и друга виктимизација жртава, истакао је први потпредседник Владе и министар иностраних послова Ивица Дачић.

Сећања преживелих

Ни после 75 година, сећања преживелих нису мање болна. Смиља Тишма била је међу децом која су прошла кроз логоре у Сиску, Јастербарском, Јасеновцу. Отац јој је убијен у логору, судбину мајке не зна, а тренутка када је са братом и две сестре одвојена од родитеља добро се сећа. „Деца су умирала на стотине, хиљаде, око мене су умирали, ја сам била најстарија, па сестра и брат иза мене, а најмлађа сестра је имала две и по године. Она се стално мени држала за хаљину док смо ишли и тако смо остали живи“, каже Смиља Тишма.

Дачић је, поводом отварање првог сегмента изложбе „Истина о Јасеновцу“, која ће почетком године бити приказана у Њујорку, рекао да није битно ко су највеће жртве и да је обавеза свих да учине све да се злочини никада не забораве како се не би поновили, посебно у ери када се злочини не само негирају већ и оправдавају.

На отварању сегмента изложбе српске академске дијаспоре о Јасеновцу и потписивању сарадње српске и јеврејске заједнице поводом 75 година од оснивања тог усташког логора, Дачић је рекао да је то скроман допринос свеопштим напорима на спречавању ревизије историје и на заштити сећања на све српске жртве 20. века, а посебно на јасеновачке великомученике.

„Сусрет историчара Грајфа, Литучија и Кнута Торесена са Емиром Кустурицом дао је додатни импулс ближем повезивању не само личном, већ и институционалном. Наиме, биће потписан историјски Меморандуми о разумевању Андрићевог института и Института за Холокауст из Тел Авива и Института за Јасеновац из Њујорка, Института за упоредно право и Етнографског института САНУ, за почетак“, рекао је Дачић.

Додао је да ће бити отворене групе и катедре за изучавање Холокауста и геноцида у Југославији 1941–1945. године, па ће у Београду и Андрићграду бити одржаване и светске конференције у тој области већ од следеће године.

Дачић је нагласио да је скуп мисија очувања тековина човечанства и универзалних вредности свих народа света и има за циљ умрежавање слободољубиве авангарде и интелектуалне елите.

„Савезници су у Другом светском рату однели војну победу, али поставља се питање 75 година након почетка Другог светског рата да ли је 1945. године добијена и битка против фашистоидних идеологија, попут нацизма и усташтва, које су биле тамнице народа и фабрике смрти са бројним мучилиштима и логорима истребљења“, нагласио је Дачић.

„Покушаји ревизионизма позив на буђење“ 

Према његовим речима, покушаји ревизионизма су „позив на буђење“ и позив на подизање свести о опасностима рестаурације фашистоидних идеологија у време узнапредовалог технотроничног друштва и великог утицаја друштвених мрежа и интензивирања мигрантске кризе у Европи.

Шеф српске дипломатије је рекао да свакако тај скуп неће променити свет нити ће успети да искорени мрачне идеологије којима је, нажалост, и данас бременит свет, али идеја свих учесника на пројекту Јасеновца је да се изложбом у Њујорку пробуди свест о колективном идентитету и заједничким вредностима које ваља бранити у време великих глобалних промена.

„Питање заборава на жртве није неко тамо туђе питање, него се тиче свих нас, јер у време изразите глобалне економске кризе и огромних миграционих кретања по Европи, треба бити на опрезу, да се не упадне у замку екстремних, искључивих идеологија које су и у Првом и у Другом светском рату човечанство довеле на руб деструкције и пропасти““, подвукао је Дачић.

Универзална декларација цивилизацијско достигнуће

Тај пројекат, како је додао, треба да допринесе мобилисању светске јавности и да буде допринос напорима Уједињених нација на очувању универзалних вредности свих народа као што је тежња миру и слободи, а посебно заштити људских права, као достигнућа човечанства 21. века.

„Гарант тога су управо Уједињене нације које су донеле бројне резолуције и декларације па и Дурбанску, у чијем финалном документу државе чланице УН осуђују сваки покушај рехабилитације и рестаурације фашизма, нацизма, ксенофобије и насилних националистичких идеологија на основу расних и националних предрасуда“, указао је Дачић.

Универзална Декларација о људским правима је цивилизацијско достигнуће човечанства у коме су садржане вредности достојне човека, а супротстављање и спречавање фашистоидних идеологија дужност је свих да због будућности деце и човечанства, закључио је Дачић.

Сегмент изложбе се налази у Музеју српске дипломатије који, према Дачићевим речима, садржи експонате који говоре о историји земље.

Тако се у Музеју, који, како је додао, треба да буде више отворен за јавност, налази оригинални примерак Нобелове награде додељене Иви Андрићу и његова дипломатска униформа.

Такође постоје и документи које треба представити јавности, међу којима и део преписке Београда и Буенос Ајреса са захтевом за екстрадицију Анте Павелића, до које никада није дошло.

Извор: РТС