Da se ne zaboravi…

Dva minuta ranije dobio je sve potrebne podatke putem automatizovanog sistema VOJIN, AS-84, kog su radari TPS-600 i S-600 na novim izmeštenim ratnim pozicijama nahranili svim podacima o dolazećim avionima i krstarećim raketama NATO-a iz područja severno od Krfa.

Četiri holandska F-16 poletela su tog 24. marta 1999. u 17.45 s aerodroma Amendola, Italija. Iznad Jadrana imali su prvo tankiranje goriva da bi zatim preko Albanije ušli u vazdušni prostor SRJ. Potpukovnik Jon Abma leteo je na čelu formacije od četiri F-16, kada je oko 20.15 dobio informaciju od „avaksa“ da su jugoslovenski „migovi-29” uzleteli sa Batajnice i krenuli im u susret.

Sva četiri F-16 odbacuju dodatne rezervoare goriva i projektile vazduh–vazduh tipa „amram“ čine bojevim, prelaze na pasivno praćenje jugoslovenskih „migova-29” samo pomoću infracrvenih senzora.

Potpukovniku Abmi nije jasno zašto „migovi-29” ne koriste svoje avionske radare, a već su bili u dometu. Imao je toplotne karakteristike „migova-29”, jer su njihovi motori RD-33 naprosto rasipali toplotu.

Tri minuta do susreta u vazduhu, sva četiri F-16 aktiviraju AN/APG-68 radare i kontejnere ALQ-131 za elektronsko ometanje.

Svi „migovi-29” iz sastava 127. lovačke eskadrile 204. lovačkog puka već su danima u pripravnosti. Raspoređeni su na aerodromima Batajnica, Niš, Ponikve i Podgorica. Pripravnost broj jedan, potpukovnik Ljubiša Kulačin sedi u kabini svog „miga-29” i čeka signal za poletanje.

Pod krilima aviona ima četiri rakete R-73 za blisku vazdušnu borbu i dve rakete R-27R za srednje daljine, dok njegov top GSh-30 u redeniku ima 150 metaka.

Glas iz kontrole letenja bio je miran: „Neprijatelj na nivou 17 iz pravca 02 ulazi u naš vazdušni prostor.“ Bilo je tačno 20.10 sati. Tri minuta kasnije potpukovnik Kulačin poleteo je pod forsažom, za njim i njegovi drugovi, majori Nebojša Nikolić i Zoran Radosavljević, kao i potpukovnik Milorad Milutinović.

Svi na „migovima-29”. Krenuli su prema severu vođeni žiro-kompasom, leteći vrlo nisko da bi izbegli „avaks“, radio-vezu nisu koristili, avionske radare još nisu uključili. Između Bečeja i Ečke potpukovnik Kulačin je popeo avion na 2.000 metara i odlučio da uključi radar RLPK-29 i osmotri neprijatelja.

U trenu je shvatio da njegov radar ne funkcioniše, optoelektronski senzori za otkrivanje protivničkog toplotnog zračenja, u slučaju da mu je ometan radar, otkazali su. Potpukovnik Kulačin našao se na nebu slep i gluv.

Negova tri druga letela su pored, kada mu je zvučni signal ukazao da je radarski osvetljen i da prema njemu juri protivnički projektil. Odmah je krenuo u oštar antiraketni manevar izvlačenja izbacujući istovremeno i PPI-26 mamce radi ometanja protivničkih raketa.

I potpukovnik Milutinović je sa zaprepašćenjem ustanovio da mu ne radi radar, ali je ipak direktno krenuo na holandske F-16 pokušavajući da u vizuelnom kontaktu pronađe šansu za vazdušnu pobedu.

Major Radosavljević je hrabro uleteo u formaciju od deset američkih lovaca F-15, od kojih su se dva odmah sjurila u rep njegovog „miga-29”.

Potpukovnik Jon Abma odlučio je da napadne čelni desni jugoslovenski „mig-29”, koji je upravo krenuo u manevar napada na holandske F-16, a leteo je u širokoj formaciji ruskog tipa „bic“. Ispalio je projektil vazduh–vazduh tipa „amram“ i pogodio ”mig-29”.

Skoro istovremeno, dva američka F-15 lansirala su rakete „sperou“ i pogodila druga dva „miga-29”.

Potpukovnik Kulačin je ulazio u g-opterećenja koje verovatno ni robot ne bi mogao da izdrži, pokušavajući da izbegne dve rakete srednjeg dometa sa poluaktivnim sistemom navođenja.

Povećao je svoju brzinu približavanja protivniku, čime je skraćivao vreme za korekciju putanje rakete uz pomoć informacija koje ona dobija od avionskog radara. Aktivirao je i radarske mamce BVP-30-26M. Dva „amrama“ je izbegao, „sperou“ ispaljen sa F-15 nastavlja da ga juri.

Trenutak mu je bio potreban za odluku. Obrušio je svoj „mig-29” nekoliko metara iznad kanala Dunav–Tisa–Dunav. Refleksija velike vodene površine, razlika u odrazima vode i tla u prolećno veče, zbunila je raketu „sperou“ i ona se zabila u obalu kanala.

Potpukovnik Kulačin je sleteo na Batajnicu. Major Nikolić je pogođen sa tri rakete, katapultirao se. Potpukovnik Milutinović je pogođen raketom i katapultirao se.

Major Zoran Radosavljević je vodio borbu sa deset američkih F-15. Pogođen je sa tri rakete. Nije iskočio. Nikada se neće saznati da li je to mogao, ili nije hteo. Posmrtno je odlikovan Ordenom za hrabrost i unapređen u viši čin.

Svi oni su svesno prihvatili da budu kamikaze. Političari su krivi zašto su piloti dovedeni u situaciju da 1999. godine budu glineni golubovi…

Autor: Miroslav Lazanski

Izvor: POLITIKA