Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

ЧУВАЊЕ СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Датум објаве: уторак, 30 априла, 2013
Величина слова: A- A+

Стоjа Н. Кашиковић била jе 1920. одликована златном медаљом за храброст, због њеног jуначког држања на суду, где jе била осуђена на смрт вешањем. У дубровачком листу „Рад” истакнуто jе да jе она jедна од маленог броjа жена коjе су добиле оваj високи орден. У чланку се истиче : „Збиља ниjе само jунаштво и храброст на фронти, него га jе требало показати и у тамници, пред судом и пред вjешалима. А то jе гђа Кашиковић и показала.” (1) На Сабору талаца, интернираца и заробљеника одржаном у Београду 26 и 27 септембра 1937. Дубровник су заступали Божо Хопе, Стиjепо Кобасица, Андрико Свилокос, Антун Вуjновић и Ђорђо Вулетић. На сабор jе дошло око 1.500 људи из целе земље.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/nedeljkovic-avala.jpg

Авала

 

Наjвећи броj учесника носио jе соколску значку. На челу Акционог одбора били су Ристо Јеремић и др. Владимир Ћоровић. По резолуциjи главни циљ био jе да се сви преостали живи свjедоци мука под туђим jармом организуjу и међусобно помажу, jер „времена коjа преживљуjемо пуна су криза свих врста, али наjтеже и наjдубље осjећамо сви моралну поколебаност и духовну малаксалост”. На сабору jе одлучено, да се проведе организациjа, да се прикупе подаци о деловању и материjалном положаjу сваког поjединца, и да се притекне у помоћ онима коjи се налазе у тешкоj ситуациjи. Сваки члан jе требао да прикупи све историjске податке о моментима у коjима jе имао учешћа и да их опише. Заробљеници су требали да опишу своj живот у заробљеничким и концентрационим логорима. Удружење jе требало да изради Зборник проверених докумената из њиховог живота и у облику Споменице захвалности обjави имена оних племенитих грађана и друштава из савезничких држава, коjи су их помагали. Историчари, писци и новинари требали су да прикупе податке о онима коjи су ширили народну мисао и књиге, часописе, списе, алманахе и летке. Такође требало jе прикупити неприjатељске публикациjе, коjе су настоjале да омету рад на ослобођењу и уjедињењу. (2)

 

У чланку „Сjетимо се !” у листу „Дубровник” истакнуто jе : „Ко се своjих заслужних синова достоjно не сjећа, ниjе достоjан ни да их има, а и он сам не заслужуjе да постоjи међу часним и племенитим људима и народима.”. (3) Поjединци су описали своjе тамновање у књигама. Кристо П.  Доминковић  описао  jе  своjе  успомене  из  таоштва  и  интернациjе  у  књизи  „Пиљци  и  кржине”. (4) Антун Фарчић штампао jе у Српскоj штампариjи у Дубровнику своjу књигу „Стихови”, у коjоj jе опевао своjе тамновање у Првом светском рату. Предговор у књизи написао  jе књижевник Иво Воjновић и сам таоц у Првом светском рату. (5)

Акциони одбор Сабора бивших политичких криваца, интернираца и талаца организовао се као „Удружење добровољних поборника из борби за ослобођење и уjедињење нашег народа” под називом „Народна свест”. Седиште Главног одбора било jе у Београду, на адреси Универзитет, српски историjски семинар. Удружење jе имало месне организациjе у свим местима у коjима jе постоjао довољан броj чланова и бановинске одборе у седиштима банских управа. (6)

Соколска жупа Београд одлучила jе да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уjедињења. За ову прославу прихваћена jе сугестиjа Савеза сокола да у њоj узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организациjе и савезна управа и то у соколскоj поворци и на свечаноj жупскоj седници где би представници ових организациjа дали своjе изjаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са своjим заставама а студенти са транспарентима и натписима : Студенти са соколима !, Чуваћемо границе! У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразиjама, одржан jе део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовоj улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значаjу 1. децембра. (7)

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/nedeljkovic-spomenik-na-kosovu.jpgУдружење „Народна свест” позвало jе на сарадњу патриотска, ратничка  и  витешка друштва  „да се духовно и морално спремимо за све догађаjе коjи могу да наступе”.У Београду jе основан   „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маjа 1939. У Одбор су ушли Савез сокола Краљевине Југославиjе, Удружење резервних официра и ратника, Савез ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве звезде,  Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима,   Удружење носилаца албанске споменице, Јадранска Стража, Савеза емиграната из Истре, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско женско друштво Одбор jе радио на снажењу патриотског духа   наjширих слоjева народа. Кад jе jедно друштво вршило  своjу националну и патриотску акциjу, чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. (8) У поjединим градовима национална друштва деловала су заjеднички. У Дубровнику Савjет дубровачких културних и националних установа окупио jе Дубровачку Грађанску музику, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матицу Српску, Народну Одбрану, О.Н.О.„Нова Југославиjа”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво Дубровник.

Савез Сокола Краљевине Југославиjе отворио jе почетком 1941. у Београду у  згради Протокола на Теразиjама Музеj Народног jединства и Музеj Југословенског Соколства (9). Зграда jе одабрана jер jе престављала наjдрагоцениjи обjекат музеjа. У тоj згради проглашено jе Уjедињење 1. децембра 1918. Музеj Народног Јединства налазио се у великоj дворани, у коjоj jе проглашено Уjедињење. Соколски Музеj налазио се у три просториjе зграде. Осим тога, предње одаjе служиле су за свечане соколске приjеме. У тоj кући налазио се Краљевски двор од краjа Првог светског рата, па до венчања краља Александра. Зграду jе краљ Александар поклонио Соколима. До отварања музеjа у згради се налазио Дом (седиште) Савеза Сокола Краљевине Југославиjе. У музеjу су били изложени предмети коjи су подсећали на суделовање Соколства у борби за ослобођење и уjедињење ( Добруџа, Солунски фронт, Пивков батаљон ).  Докази о стрељањима Сокола за време Првог светског рата,  …. .(10)

 

У међуратноj Краљевини Југославиjи носиоци сећања на жртве аустриjских прогона и интернациjе била су друштва Сокола, Добровољаца, чиjи су чланови учествовали  у припремама за ослобођење. Поjединци су описали своjе тамновање у књигама. Касниjе су се жртве  организовале као „Удружење добровољних поборника из борби за ослобођење и уjедињење нашег народа” под називом „Народна свест”. Удружење „Народна свест” позвало jе на сарадњу патриотска, ратничка  и  витешка друштва. У Београду jе основан   „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маjа 1939. Савез Сокола Краљевине Југославиjе отворио jе почетком 1941. у згради Протокола на Теразиjама Музеj Народног jединства и Музеj Југословенског Соколства.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Напомене :

  1. „Златна медаља за храброст”, „Рад”, Дубровник, 25. септембра 1920, бр. 45, стр. 3;
  2. „Сабор бивших политичких криваца, интернираца, талаца и заробљеника”, стр.3, „Дубровачке виjести”, „Дубровник”, бр. 36, 2 октобар 1937, Дубровник, стр.4; „Сабор интернираца”, „Братство”, бр. 8, Осиjек, 15 октобра 1937, стр.119;
  3. “Сjетимо се !”, „Дубровник”,  Дубровник, 3 априла 1937, бр.9, стр. 2;
  4. Кристо П. Доминковић, „Пиљци  и  кржине”, Успомене  и  рефлексиjе  из таоштва  и  интернациjе 1914-1917, Дубровник, Српска  штампариjа,1922;
  5. Антун Фарчић, „Стихови”, Дубровник, Српска штампариjа, 1924;
  6. „Народна свест”,  „Дубровник”,  Дубровник, 24. Децембар 1937, бр. 48,стр. 3;
  7. „1. децембар 1938. г у Београду”, Око соколово, бр. 1, Београд, 1939, стр. 3-10;
  8. „Ратни поменик”, Београд, jуна 1939, бр. 3, стр. 1;
  9.  ”Музеj народног jединства и Соколски музеj уредиће се у Крсмановићевоj згради на Теразиjама”, Време, 10.jануар 1941 г, Београд, стр.3 или „Соколски Гласник”, бр.50, Год. XI, Београд;
  10.  Др. М. Ковачић, „Соколски музеj”, Соколска Просвета, Септембар 1932. Нови Сад;

 

 

Везане виjести:

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику

НЕДЕЉКОВИЋ: СТРАДАЊЕ СРБА У ДУБРОВНИКУ 1914.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top