Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У Помазу данас живе рођаци славног српског проналазача. Потомци пуковника Мандића, научниковог ујака, презивају се Мадаи и чувају успомене
О једној посети Николе Тесле Београду, 1892. године, зна се сваки детаљ, укључујући и онај најемотивнији, када је, на гала банкету пред више од стотину најугледнијих сународника, наш тада 46-годишњи научник пољубио руку великану српске лирике Јовану Јовановићу Змају. Био је то Теслин знак захвалности песнику за све дивне стихове који су му у Америци ублажавали носталгију.
Слабо је, међутим, познато да је Тесла у Београд тада допутовао директно из Будимпеште. После веома успешних предавања по највећим европским градовима, и после сахране своје мајке у Смиљану, научник је дошао у Помаз, у посету свом ујаку Паји Мандићу. Ту га је дочекао позив Велике школе и Српског инжењерског друштва да дође у прву посету српској престоници и да одржи предавање великошколској омладини.
Потомци Мандића и данас живе у Помазу и Будимпешти. Кроз минулих 13 деценија није избледело сећање на заједнички родослов са Теслом, али јесу њихово српско презиме и језик. Данас се презивају Мадаи.
– Добро нам дошли, баш сте ме изненадили, али да знате, некако се осећам недовољно достојним да говорим о Тесли, чију генијалност човечанство још није до краја спознало – са типичном мађарском углађеношћу, на вратима свог стана у Будимпешти, са супругом Ђенђи, дочекује нас глава куће Геза Мадаи (71), инжењер шумарства у пензији.
Споразумевамо се захваљујући предусретљивој Јованки Ластић, директорки Српске гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти. Наш домаћин објашњава да је у њиховој породици доминирао мађарски језик, пошто му је отац био Мађар. Српски је последњи пут говорио још као дечак са својим прадедом Миланом Мандићем, сином Паје Мандића, иначе рођеним братом Теслине мајке Георгине (Ђуке).
Пуковник Павле Паја Мандић (рођен 1863. као син Николе и Софије Мандић у Грачацу код Госпића) прекомандован је у Помаз и већ на првој литургији у тамошњем српском православном храму заљубио се, а убрзо и оженио Паулином Лупом, кћерком трговца Васе Лупе, који је овамо доспео из Македоније. Пајин и Паулинин син Милан Мандић је Мадаиев деда.
Да су у сродству са Теслом, Гези и његовој рођеној браћи Ђули (73) и Габору (65), причао је деда Милан, а научника је помињала и њихова мајка Нађа, која је рођена 1920, а преминула је 2010. године.
– Схватио сам шта значи то сродство тек када смо у школи, на часу физике, учили да је тесла мерна јединица за магнетну индукцију – присећа се Геза Мадаи, коме је још у живом сећању да му је тада пред целим разредом излетело: „Па то је мој рођак!“ Деца су га гледала са мешавином неверице и дивљења.
Доцније је Геза почео да сакупља литературу о славном рођаку на енглеском, мађарском, немачком, па и на српском, која је данас део његове личне библиотеке. Свом сину Петеру, који је завршио електротехнику и информатику у Будимпешти, а већ годинама живи и ради у Норвешкој, пренео је научнички ген.
Теслиних фотографија, као ни његових писама породици Мандић, Геза нема. Није сигуран ни да ли их је било, ни да ли су очувана у још увек несређеној породичној архиви која је остала у њиховој породичној кући у Помазу. У тој кући сада живи само његов брат Габор, с којим Геза није у најприснијим односима, па је засад непознаница какве документе о славном научнику крије некадашњи породични дом.
Варош Помаз, која је угнежђена између Будимпеште и Сентандреје, још од Чарнојевићеве епохе насељавају Срби. Некада су били доминантан живаљ, а данас их је једва стотину међу 16.000 становника. Срби имају своју цркву, али не и школу, па се њихова деца на матерњем језику образују у Будимпешти. На старој и оронулој кући породица Мандић – Лупа, 1994. године постављена је спомен-табла Тесли. На њој пише да је Тесла први пут посетио Помаз 1881. године (тада је био 25-годишњак), а потом и 1892. Прошле године, на иницијативу Петра Ластића из овдашњег Српског института, једна улица у Помазу понела је име великог српског научника.
ОД ПУШКАША ДО ЕДИСОНА
Мађарски истраживач Института за физику у Будимпешти Ђерђ Егели написао је две књиге о Тесли које обухватају и 1881. годину, када се Тесла, који је студирао у Грацу и Прагу, захваљујући родбинским везама из Помаза, запослио код браће Пушкаш у Пешти. Пушкаши су те године изградили прву телефонску централу у тадашњем угарском царству. Пошто је изумео обртно магнетно поље 1882, Тесла је добио запослење у Паризу у Едисоновом континенталном друштву, где је провео две године, а потом је отишао у Њујорк. Егели истиче да свет и данас, 75 година после Теслине смрти, користи тек трећину његових генијалних проналазака.
У КОЛОРАДУ СНУЈУ О СРБИЈИ
Геза Мадаи је у контакту са својим рођацима Кони, здравственом радницом, и Петером Мандићем, доктором електротехнике, који живе у Колораду. Они су такође некада живели у Помазу, али су Мађарску напустили 1956. године после неуспешне револуције против комунистичке диктатуре.
– Наш деда Милан Мандић био је 17 година млађи од Тесле и били су врло блиски. Деда је био адвокат и помагао је Тесли у разним европским правним питањима – кажу, за „Новости“, Кони и Петер Мандић. Ни они ни њихова деца и унуци никада нису били у Србији, а жеља им је да посете и Теслин музеј у Београду.
Аутор: Јованка Симић
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Путевима породице Тесла – ПУТОKАЗИ Лика | Јадовно 1941
Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама | Јадовно …
One Response
Никола Тесла
Из Смиљана Никола је Тесла
Идеје му што су чамцу весла.
Од малена посебан је био,
Запажања своја није крио.
Видео је да светлуца! Mачка!
То је била почетна му тачка.
Док га мази длака му пуцкета,
Да? Има ту електрицитета!
Никола се у старости сећа,
Импресија то му је највећа.
Отац његов начуо је нешто,
Објаснити није знао вешто.
Многе школе, путовања многа,
Изуми му провиђење Бога.
Син је српског свештеника ,
Каквог само може дати Лика.
Љиљана Ћуић