arrow up

Подијелите вијест:

Чувајте се приче о миру

У Европи је, на Балкану посебно, увертира за сваки рат била прича о миру, сарадњи међу народима и државама. Зато пажљиво слушајте

Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Историја човечанства је историја ратовања. Чак и блистави одсјаји божанског, у форми сликарства, музике, архитектуре, забележени су на рубовима великих ратова, сукоба цивилизација, страдања, муке. Које су то књиге описивале периоде мира, благостања, успона неке државе, нације. Ако таквих и има, онда је то свесно игнорисање друге стране приче, истовремене, оне у правилу тешке и крваве, саздане од страшних мука милиона људи.

Неко ће у оваквој расправи споменути викторијанско доба, свакако величанствен напредак британске империје, индустријализацију, додатно ослобађање стваралачког духа, али та прича, ако смо искрени, не може да се заокружи без Кримског рата, милиона гробова које је та империја оставила у Индији, Опијумских ратова…

Деведесетих година двадесетог века, након што је срушена “осовина зла” позната као СССР, па Берлински зид, у потоцима крви сахрањена бивша Југославија, преливали су нас мироточивом причом о новом времену пред нама, а у којем се неће ратовати. Говорили су: Европа је окончала сукобе, живимо прве године новог доба у којем ће музичке симфоније и плач новорођених беба одзвањати уместо топовских салви. А шта је уследило?

Бесомучно наоружавање Албанаца, цртање нових граница у подножју последњег неурушеног зида некадашње Југославије; прво у историји НАТО ратно мобилисање и свеопшти авио-напад на Србију. Кад је та неравноправна, срамна битка завршена опет смо слушали приче о Европи мира, Европи коначно утврђених граница, сарадње међу народима. Потом бележимо мартовско страдање Срба на Косову и Метохији, 2004. године; убијено их је око четири хиљаде, срушено близу хиљаду српских кућа, уништено 35 православних манастира, протерано на хиљаде…

И након тога опет бајковите приче о вечном миру, сарадњи, непромењивости граница, демократији, либералном друштву модерне Европе. А онда експлодира у Кијеву. Најгрлатији с говорница које служе за проповедање мира, организовали су насилно, крваво рушење тамошње легитимне власти. Ускоро ће две године откако Украјина крвари у сукобу који њима, Украјинцима, није требао али је требао “апостолима мира”. Циљ антируске револуције није постигнут, напротив, али то ће покушати да надокнаде у следећем рату.

Чему ови редови? Тек да се подсетимо како је од памтивека свака громогласна, обећавајућа прича о миру само боље или лошије прикривена најава рата, а онај ко каже да је с ратовима готово, да их више бити неће, тај или ништа не разуме или је, битанга, у нечијој служби. Зато, слушајмо пажљиво, посебно ако је прича о миру.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести: Ратко Дмитровић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​