ЋУТЕ АЛБАНЦИ, ЋУТЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ЋУТИ БЕОГРАД…

У Ретимљу и Оптеруши злочинци су из српских домова одвели све што ниjе било женског рода и дечjег узраста. Ниjе одведен само jедан старац – наводи предсjедник Удружења киднапованих, несталих и убиjених Срба из Ораховца Негован Маврић.

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

Киднаповања Срба на Космету и даље су ван домашаjа правде – о томе више не прича ни jавни тужилац за ратне злочине Србиjе, упозорава предсjедник Удружења киднапованих, несталих и убиjених Срба из Ораховца Негован Маврић.

У октобру 1999. године киднапован jе Негованов брат Млађан Маврић на очиглед бивших комшиjа Албанаца у центру Ораховца, двадесетак метара од пункта КФОР-а.

Срби су тада повjеровали да доласком КФОР-а и УНМИК полициjе на Космету долази и смиривање ситуациjе, али су се преварили – те jесени jе само са подручjа Ораховца киднаповано и у непознатом правцу одведено четрдесетак Срба.

У Ораховцу нема породице коjа ниjе у црно завиjена.

Покушавали су Срби из Ораховца да упозорењима и молбама УНМИК-у и КФОР-у скрену пажњу да нису безбjедни, да приjети расељавање и да ће, уколико се настави са затирањем трагова, правда и истина остати заувиjек обавиjене велом таjне.

„Тражили смо да део моћи искористе у одбрани Срба и проналажењу злочинаца, али, уместо тога, видели смо саглашавање странаца са злочинцима и њиховим наредбодавцима, коjима jе мета био сваки виђениjи Србин“ – каже Маврић за Срну и прецизира:

„Био jе дозвољен лов на Србе. То jе истина са коjом ће се кад тад суочити, ако ни пред ким другим – оно пред Богом, припадници УНМИК-а и КФОР-а“.

Трећег децембра 1999. године пред патролом КФОР-а киднапована су троjица Срба. Један jе успио да умакне. Имена остале двоjице су на списку у црно завиjених српских породица.

„Небоjша Павловић и Млађан Маниташевић нису убиjени већ измасакрирани“, свjедочи Маврић.

Љубиша Маниташевић успио jе да умакне, али jе и он, као и породице осталих страдалника, морао да бjекством из Велике Хоче спашава своjу и главе осталих укућана.

Маврић подсjећа да су jош у jуну 1998. године два српска села збрисана са географске карте у нападима Албанаца.

„У Ретимљу и Оптеруши злочинци су из српских домова одвели све што ниjе било женског рода и дечjег узраста. Ниjе одведен само jедан старац.

На лицу места убиjен jе Анђелко Костић. Одведено jе 14 Костића и двоjица Николића. Међу њима и Немања Божанић, коjи jе имао само 15 година. Злочинци, комшиjе коjе су Срби хранили, претворили су се у звери“, истиче Маврић.

Он напомиње да се сваки злочин догодио у присуству свjедока.

„Зна се по имену и презимену ко jе киднаповао, а ко убиjао. У свим случаjевима постоjе сведоци, али то ниjе било довољно истражитељима УНМИК-а да макар jедан jедини случаj расветле“, наводи он.

Маврић напомиње да о злочинима у Ретимљу и Оптеруши ћути чак и jавни тужилац Србиjе за ратне злочине.

За оптужницу у случаjу убиства Албанца довољно jе показати прстом на било ког Србина, каже Маврић, док су случаjеви киднаповања и убистава Срба обавиjени „велом таjне“.

Он не очекуjе помак у истрагама ни од наjављеног Специjалног суда за ратне злочине.

„Уверени смо да се ће опет испоставити да `нема сведока`, jер су десетине њих убиjене, а да су докази – хиљаде страна писаних изjава, фотографиjа и других материjала – наводно нестали“, истиче Маврић за Срну и закључуjе:

„Сви они ће, на краjу, као и увек, бити ослобођени“.

Извор: 

Везане виjести:

ДАНАС 14 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У ЛИВАДИЦАМА

ОТВОРЕНО ПИСМО НИКОЛИЋУ, ВУЧИЋУ И ДАЧИЋУ