Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Ево зашто је Менгеле одлучио да буде „доктор смрт“

Датум објаве: недеља, 13 децембра, 2015
Величина слова: A- A+

Киел Мајевски наводи три разлога због којих је Јозеф Менгеле злоупотребио своје лекарско знање за време холокауста.

Менгеле (Фото: Википедија)
Менгеле (Фото: Википедија)

Пре тачно тридесет година тело нацистичког злочинца Јозефа Менгелеа је ексхумирано након што је у Бразилу 1979. сахрањен под лажним именом. Тек 1985. је утврђен његов идентитет, а све од смрти, када се удавио док је пливао, живео је лагодним животом.

Захваљујући мрежи својих људи 1949. је побегао у Аргентину, где је живео неко време, а затим у Парагвају и Бразилу. Иако га је тражило више држава, укључујући и Немачку, никада није ухваћен, никада није одговарао за своје злочине и никада се није покајао. За време холокауста у смрт је послао 400.000 људи.

Зашто је доктор Јозеф Менгеле за време холокауста одлучио да своје лекарско знање злоупотребити, уместо да помаже људима?

То питање се човечанство пита већ деценијама, а недавно се појавило и на Квора порталу (quora.com), где је често могуће пронаћи одговоре стручних лица. На њега је одговорио Киел Мајевски, директор музеја холокауста Kандлес. Мајевски је дуго је анализирао Менгелеову одлуку да пређе на мрачну страну, и нуди три разлога због којих ће Менгеле заувек остати упамћен као „доктор смрт“.

Први разлог је тај што је Менгеле био надпросечно амбициозан, тврди Мајевски. Буквално је жудео за признањима и више од свега је желио статус врхунског научника. У сведочењима из Аушвица се говорило како возове пуне Јевреје који су свакодневно пристизали у тај логор, Менгеле никада није видио као злочин, већ као прилику.

Затвореници су за Менгелеа били бескрајна залиха „свеже робе“ на којој је могао да експериментише. На жалост затвореника, његова је амбиција била много већа него посвећеност докторским кодексима и био је уверен да ради за добробит човечанства и науке.

Ева Кор, једна од преживјелих жртава његових експеримената рекла је како је Менгеле своја дјела видио као корисна и нужна, а не протузаконита и прије свега гњусна. Чак и каснијих година, када је побјегао у Јужну Америку, записи из његових дневника указивали су како је искрено вјеровао да чини праву ствар.

Други разлог због ког је Менгеле веровао да доприноси науци са својим злочинима била је чињеница да је био део еугенистичког покрета. Еугенисти су били научници у 19. и 20. веку који су веровали да људска врста може постати боља ако се њено ширење строго контролише. Као што је било за очекивати, управо су еугенисти сматрали како су они та супериорна врста, боља од било кога другог.

Неке од ствари које су испрва морале бити елиминисане биле су на пример алкохолизам и било која врста менталних болести. Амерички еугенисти су се залагали за врло строга брачна правила и силом су стерилисали десетине хиљада људи који се нису „уклапали“ у њихову слику савршене људске расе.

Нацисти су у Европи применили исту логику, па су тако као нижу врсту прогласили Јевреје, Роме, Словене, хомосексуалце, као и особе с менталним и физичким проблемима. Менгеле је спадао у групу еугениста који су чврсто веровали да чине велику услугу људској раси тако што се решавају оних које сматрају инфериорнима.

Мајевски као трећи разлог наводи општу атмосферу у Немачкој у то време. У време када је Менгеле почео своје академску каријеру нацисти су већ поприлично дубоко загазили у елиминисање Јевреја из свих сфера живота. Када се пријавио у СС војску, Менгеле је морао предати доказ да у његовој породици нема Јевреја и да нема уопште јеврејске крви.

Чак и површном анализом говора које су тих година држали Хитлер и Гебелс било је лако уочити да су Јевреје стално описивали као нижу расу која није ништа боља од пацова. Томе је наравно допринела и остала нацистичка пропаганда, па ни не чуди да је Менгеле Јевреје сматрао својим заморцима.

Оно што је још значајно код Менгелеа је чињеница да је био итекако добро и квалитетно образован. Његове колеге са факултета у Минхену сведочили су како никада није остављао утисак да је у стању да уради оно по чему је остао запамћен.

 

Извор: ПРАВДА

 

Везане вијести:

Невјероватна прича о човјеку који је добровољно ушао у Аушвиц

Жарко Јанковић: ЧУВАРИ АУШВИЦА

Наредник из Аушвица може пред суд

Суђење стражару СС-а средином фебруара

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top