Чудо једно: Проусташки министар на челу ХДЗ-а?

Томислав Карамарко поднео је оставку на место председника Хрватске демократске заједница, па је сада у најутицајнијој партији у Хрватској у току кандидовање за његовог заменика. Како преносе тамошњи медији, све гласнији су захтеви да га на тој функицији замени одлазећи министар културе Златко Хасанбеговић, јавности познат и као „министар од скандала“, пошто је неретко пропагирао своју проусташку политику.

Наиме, у анкети једног портала блиског ХДЗ-у, Хасанбеговић је у суботу уверљиво водио испред девет других кандидата за новог шефа странке с готово 50 посто подршке посетилаца портала и има петнаестак посто више гласова од европарламентарца Андреја Пленковића.

Док се одлазећи министар културе и потпредседник ХДЗ-а засад не изјашњава о кандидатури, Хасанбеговићеве идуће потезе са занимањем проматрају и у екстремно десно оријентисаној Хрватској чистој странци права којој је он припадао пре садашњег ангажмана у ХДЗ-у.

– Било би јако добро и за ХДЗ и за државотворну политичку опцију у земљи да се др. Хасанбеговић кандидује, ја га позивам да то учини – каже председник ХЧСП-а Иван Панџа за Слободну Далмацију.

Многооспоравни Хасанбеговић, чију смену с министарске позиције су захтевали хрватска удружења и невладине организације, али и странци, интелектуалци и историчари попут Ефраима Зурофа, за кратко време је поделио хрватску јавност. Он је члан је такозваног Почасног блајбуршког вода, а активно је учествовао у организацији рефрендума о браку у склопу иницијативе „У име обитељи“.

Године 1996. прешао је из Хрватског ослободилачког покрета у Хрватску чисту странку права. По струци је историчар, а јавности је до сада био познат по низу контроверзних изјава о антифашизму, фашизму и НДХ.

Тако је говорио Хасанбеговић

Као најконтроверзније остаће упамћене његове изјаве попут оне да је антифашизам флоскула којег нема у Уставу.

– Домовински рат је једини у 20. веку у којој су Хрвати изашли као истински победници и једини темељ на којем треба градити Хрватску. Духови и злодуси прошлости изазиваће стални расцеп и бескрајне дебате. Антифашизам није темељ ове државе већ флоскула која нема утемељење у уставном тексту, не спомиње се нигде ни једном речју у Уставу – рекао је Хасанбеговић гостујући на ХРТ-у.

Поводом говора тадашњег премијера Зорана Милановића у Јасеновцу 2015. Хасанбеговић је рекао да је „посебно чудна она реченица да је за њега једина хрватска војска у рату хрватски партизани и партизани Хрватске“.

То је посебно бизарно, рекао је Хасанбеговић и додаје да остаје нејасно јесу ли то биле две војске и која је разлика.

На питање каква је улога муслимана у стварању и развоју комунистичког друштва, Хасанбеговић одговара:

– Ако би закључивали само на основу раширености титоистичког култа у Босни и Херцеговини, идеализације југославенског социјализма, антифашистичке хистерије у којој учествују на први поглед разнородно друштво од мостарскога муфтије и пензионисаних субнороваца, те остарелих ознашких мучитеља и затиратеља ислама, па до млађахних сарајевских антифашистичких комсомолаца случај Тхомпсон), онда би могли установити како су и Маркс, Енгелс и Лењин бошњачког порекла, можда и бегови.

О Овчари и Сребреници каже да су рефлекс партизанских егзекуција 1945.

– Југославенска армија која је провела опсаду и разарање Вуковара и Сарајева баш је она армија којој гори „вечна ватра“ у средишту Сарајева, а која је управо у Титово доба претворена у „државу у држави“ тј. одвојено бољшевичко средиште моћи које је етничку кризу у савезу с великосрпском идеологијом 1991/92. претворило у бруталан рат и агресију.

У том смислу, каже, Овчара и сребреничке егзекуције моделски нису ништа друго већ „умањени рефлекс масовних партизанских егзекуција у лето 1945. када је само у неколико дана на најбруталнији начин, плански и организирано, смакнуто више десетака хиљада поражених комунистичких непријатељ“.

Шта је рекао НДХ?

Хасанбеговић је рекао и да је из данашње перспективе, НДХ, уз остало, представљала први и последњи покушај државног уозбиљења правашких концепција о католичкомуслиманској симбиози унутар вишеконфесионалне хрватске нације.

– Тај покушај је остварен у промашеној међународној констелацији, а обележен је и недвсмисленом хипотеком злочина, па се може рећи да је усташки пораз означио крај не само једне страначкоидеолошке или војничке формације већ и замисли о Хрватима као сложеној и структурно вишеконфесионалној нацији – рекао је.

Према Хасанбеговићу, Други светски рат у Хрватској се не може посматрати црно-бело, те да је хрватска елита производ титоизма.

– Хрватска политичка и уопштено друштвена елита, посебно она владајућа и друштвено најутицајнија, на различите је начине производ титоизма и југославенског комунизма те је у формативном смислу била и остала прожета његовим вредностима – навео је Хасанбеговић.

Овде, каже, није само реч о емоционалном односу, који би донекле био и разумљив јер се свако од нас тешко растаје с различитим заблудама из прошлости.

– Реч је о дубљем вредносном односу који сваку нашу расправу о прошлости заправо претвара у расправу о хрватској садашњости и будућности – казао је својевремено министар културе у техничкој влади Хрватске, кога део ХДЗ-ова види као најбољег кандидата који би могао да наследи Карамарка.

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Хасанбеговић води „културни рат” за хрватску десницу | Јадовно …

Хасанбеговић од велике Србије не види велики злочин | Јадовно …

Хасанбеговић између Томпсона и Јасеновца | Јадовно 1941.