„Црвени“ и православље

Ударајући главу у зид коначно су схватили како им је „тријумфом над црвеним“ одузето право да седе на светском трону, сударајући се са уједињеним православљем које им не дозвољава миран сан

Нема тог западног дипломате у нас, али и у региону, који не користи сваку прилику да оптужи Москву за све и свашта, а понајвише „због грубог мешања“ у унутрашње послове земаља у којима службују.

Њихова дипломатска перјаница у Београду, амбасадор САД Кајл Рендолф Скот, ономад у једном нашем нискотиражном листу који му великодушно уступа простор „храбро“ поручује како се Русија на Балкану грубо меша у политику.

Али, зачудо, управо тих дана није се усудио да прокоментарише изузетно свечани тренутак кад први тумач руске дипломатије у Београду Александар Васиљевич Чепурин уз присуство великодостојника Српске православне цркве не крије одушевљење разгледајући у Храму Светог Саве на Врачару макету куполе овог светилишта коју је, према личном налогу Владимира Владимировича, са пет милиона евра донирала Москва за завршетак радова.

Није се, ипак, мистер Скот усудио да и то назначи као „грубо мешање Русије у унутрашње послове Српске православне цркве“ која траје вековима.

Одговор није тешко наслутити.

После пада Берлинског зида и урушавања „црвене империје“ Запад на челу САД – истина уз разумевање да је њихова земља са 240 година историје млађа од немалог броја српских плотова и тараба – више него срећан због „коначно сломљеног непријатеља број један“ није ни наслутио како је, у ствари, добио много озбиљнијег супарника – буђење дотад скрајнутог православља које је изродило висок степен патриотизма и љубав према отаџбини.

Да су то њихови „врхунски аналитичари“ са Збигњевом Бжежинским на челу предвидели, не би им било ни на крај памети да ликују како су се, коначно, разрачунали са главним ривалом и постали господари света.

На њихову жалост, међутим, десило се сасвим супротно. Ударајући главу у зид коначно су схватили како им је „тријумфом над црвеним“ одузето право да седе на светском трону, сударајући се са уједињеним православљем које им не дозвољава миран сан.

Зато, кад свакодневно оптужују Русију као светски „реметилачки фактор“ код озбиљног политичког света изазивају подсмех.

Јер и само постојање највеће државе света, са око деветнаест милиона квадратних километара, хтела то или не, утиче на сва светска збивања па оптужити толику земљу је исто што и оптужити голфску струју како се меша у сеоске послове данских баштована!

Јер, она, тече ли па тече, баш као и православље!

Аутор: Борислав Комад, новинар

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Борислав Комад: Хрватска у више колона | Јадовно 1941.

Борислав Комад: Колинда на коленима | Јадовно 1941.

Борислав Комад: Геноцидом на ћирилицу | Јадовно 1941.