Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Црногорски Че Гевара, Љубо Чупић, народни херој, враћа се својим Никшићанима, и корзоу, којим је 9. маја 1942. уочи смртне пресуде последњи пут прошао везан ланцима у пратњи италијанских војника, да би неколико тренутака касније био стрељан у подножју Петрове главице, недалеко код Цркве Светих апостола Петра и Павла. Претходно су га заробили четници на Кабленој главици у околини Никшића и спровели у затвор где је остао све до егзекуције.
Малобројни сведоци присећају се да је Љубо после изрицања пресуде изведен из суднице, зграде некадашњег позоришта и никшићким корзом прошао до стратишта. Док је пролазио поред своје куће подигао је свезане руке и тако упутио поздрав мајци која га је уплакана са прозора пратила погледом на путу до губилишта. Осмех на лицу овог антифашисте и борца за југословенску идеју, неколико тренутака пре смрти, овековечио је Карло Равнич, званични фотограф окупатора, док је филм сачувао никшићки фотограф Миго Зорић. Управо тај осмех обишао је свет. Хроничари су записали да је он „освојио“ Жан-Пол Сартра, који се фотографисао поред Љубове слике. Задивљени испред ње стајали су чак Џавахарлал Нехру и његова кћерка Индира Ганди!
Никшићанин Никола Тале Абрамовић (94) имао је 18 година када је стрељан Чупић.
– У тренутку док су италијански војници Љуба спроводили нашао сам се на тргу са другарима где смо се обично сакупљали. Наишла је маса из које сам угледао Љуба. Нисам имао снаге да одем и гледам његову смрт. Касније сам чуо да је стрељан иза мале цркве, да би потом један Италијан, мислим да се звао Мацонети пришао и из пиштоља пуцао му у главу. Плашили су га се и мртвог, прича, за „Новости“, Абрамовић. – Када је Љубо последњи пут прошао никшићким тргом потрчао сам кући, пун суза. Рекао сам мајци шта сам видео. Данас после толико времена Никшић се коначно одужује свом хероју и срећан сам због тога.
Често је наш саговорник обилазио, са сестром Гаром, гроб Љуба Чупића на старом никшићком гробљу.
– Увек би то било уочи годишњице његове погибије, на Дан победе, 9. маја, када бисмо чистили надгробну плочу. Нажалост, више нисам у могућности да то чиним, али моја сестра успева још да обилази Љубов гроб – додаје Абрамовић.
Планирано је да споменик буде свечано откривен 13. јула у част двоструког јубилија – Берлинског конгреса 1878. на коме је Црна Гора добила државну независност и догађаја из 1941. када је подигнут устанак против фашизма.
Извор: ИН4С
