Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Цркве за Васкрс горјеле због спора око канонизације кардинала Степинца? (ФОТО)

Датум објаве: уторак, 3 маја, 2016
Величина слова: A- A+

Амерички дневни лист Њујорк пост пише да српска заједница страхује да пожари, који су захватили српску православну цркву Свети Сава на Менхетну и још три православне цркве у Аустралији и Русији, представљају координисан напад на религију и да су подметнути у знак освете због блокирања канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца.

Њујорк Пост о пожарима у црквама  Фото: Screenshot
Њујорк Пост о пожарима у црквама
Фото: Screenshot

Директор Института за балканске студије у Београду и бивши српски амбасадор у Паризу Душан Т. Батаковић сматра да је превише цркава изгорјело да би се то могло назвати несрећним случајем.

“Нека врста терористичке акције не може бити искључена”, оцјењује Батаковић додајући да је веома чудно што су сви пожари избили на Ускрс, највећи хришћански православни празник.

Он је подсјетио да је у посљедњих шест мјесеци, српска црква тражила од папе Фрање да не канонизује кардинала Степинца због, како је рекао, његовог саучесништва у великим масакрима и геноциду против Срба, Јевреја и Рома.

Батаковић је истакао да је папа одложио доношење одлуке о канонизацији Степинца упркос протестима хрватске цркве што је, како је навео, изазвало бијес јер се он сматра једним од кључних чланова цркве у хрватској историји.

Српски патријарх Иринеј је, у писму папи, навео да се “бојимо да има превише отворених питања и рана које кардинал Степинац симболизује”, подсјећа Њујорк пост.

“Његова канонизација, на наше велико жаљење, вратила би односе између Срба и Хрвата, као и између католичких и православних вјерника, на њихову трагичну историју”, навео је Иринеј.

Извршни директор Истраживачког института Јасеновац Бери Литучи рекао је за тај лист да га непрекидно зову забринути православни вјерници.

“То је страшна трагедија и нисмо искључили помисао да је у питању напад. То снажно утиче на све у српској заједници”, поручио је он.

Литучи сматра да истражитељи морају да пажљиво размотре недавне католичко-православне односе у покушају да сазнају шта је изазвало пожаре у црквама у Аустралији и Русији.

Он је подсјетио да се током рата деведесетих година црква Светог Саве суочавала са бројним пријетњама.

Црква је, наводи амерички лист, имала и велике финансијске проблеме, а водила је спор са великим изграђивачем са Менхетна око пројекта у вриједности од 100 милиона долара, који је пропао прије двије године.

Њујорк пост подсјећа да је папа Фрањо прошле недјеље одлучио да одложи церемонију за Степинца.

У најмање четири православне цркве широм свијета избили су пожари током васкршњих празника.

Поред цркве Светог Саве на Менхетну, у којој је пожар избио само неколико сати пошто су вјерници у њој завршили васкршњу литургију, у пожару је уништена македонска црква у Сиднеју, и том приликом повријеђена су два вјерника и неколико ватрогасаца.

У Аустралији је пожар избио и у грчкој цркви у Мелбурну, а на сјеверу Русије пожар је избио у комплексу манастира Валам, на острву у језеру Ладога.

Краљ Петар II у цркви Светог Саве у Њујорку 1948. (фото: AP)
Краљ Петар II у цркви Светог Саве у Њујорку 1948. (фото: AP)

Њујорк тајмс: Црква Светог Саве кичма српске заједнице у Њујорку

Историјска српска православна црква Свети Сава на Менхетну коју је у недјељу прогутао пламен само неколико сати послије васкршње службе била је деценијама кичма српске заједнице у Њујорку, пише данас “Њујорк тајмс”.

Само два сата прије пожара на Фејсбук страници цркве су постављене слике васкршње службе на коме се виде свештеници и лијепо обучени парохљани како се смију окупљени око корпе пуне разнобојних јаја, додаје њујоршки дневник.

Лист преноси ријечи Хермана Тулипа, туристе из Холандије како је по избијању ватре један човек узбуђено викао окупљеним пролазницима: “Ово је моја црква! Ово је моја црква! Зашто снимате?”

Неки од парохљана, попут двадесетогодишњег Дејана Липовића, су плакали испред руиниране цркве сјећајући се да су само неколико сати раније били на служби.

Црква Светог Саве била је уписана у Национални регистар историјских мјеста 1968. подсјећа “Нјујорк тајмс”, а исте године добила је статус одреднице града, због, како је тада навела комисија, “специјалног карактра, историјског значаја, естетике, насљеђа и културних карактеристика Њујорка, које је чине незамјенљивом”.

Вјерници: Понови ћемо саградити цркву (фото: Милан Милатовић/Facebook)
Вјерници: Понови ћемо саградити цркву (фото: Милан Милатовић/Facebook)

Њујорк тајмс наводи да је према ријечима двадесет двогодишње Јоване Ђурђевић црква била од виталног значаја за многе Њујорчане поријеклом из Србије.

“Ја сам практично одрасла у овој цркви. Ту сам крштена, моји пријатељи су се овдје вјенчали, овдје сам долазила на сахране. Била сам ту сваке недјеље, ишла сам ту у недјељну школу и научила српски у њој,” рекла је она.

Дан након пожара у коме је до темеља изгорјела Саборна црква “Светог Саве” у Њујорку, вјерници су се окупили испред урушеног здања.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top