Црква канонизује српске мученике

Одјеци освећења спомен-музеја на Старом Броду, на Дрини код Вишеграда. Иницијатива митрополита дабробосанског Хризостома, члана Синода.

Још ове године, како је најавио митрополит дабробосански Хризостом, члан Синода СПЦ, покренуће се иницијатива за канонизацију српских мученика које су на најбруталнији начин умориле муслиманско-хрватске усташе на Младенце 1942. године, у Старом Броду и Милошевићима, на Дрини код Вишеграда, и оних који су скочили у реку како би сачували част и достојанство пред крвницима који су, како је забележено, згрозили чак и немачке фашисте који су покушали да зауставе њихово безумље.

ГРАМАТЕ

Архијерејским граматама митрополит дабробосански Хризостом наградио је, поред осталог, општине Вишеград и Рогатицу, као и Мирка Пандуревића, власника „Романија путева“ из Сокоца.

– Ове жртве ће бити уврштене у ред српских мученика наше цркве – нагласио је митрополит. – Они то већ јесу, али постоји процедура која мора да се прође да то, и званично, постану.

Приликом освећења Спомен-музеја у Старом Броду за више од 6.000 Срба, углавном нејачи, председница Републике Српске Жељка Цвијановић oдликовала је медаљама заслуга за народ добротворе Спасоја Албијанића из Бијељине, Миодрага Давидовића Даку из Никшића, протојереја-ставрофора Драгана Вукотића из Вишеграда и Новицу Мотику из Зворника.

Давидовић и Албијанић су финансирали изградњу тог спомен-комплекса, а у послу су им знатно помагли пре свих прота Вукотић и архитекта Мотика. За њих ће, како је најавио митрополит дабробосански Хризостом, и Српска црква доделити одговарајућа уздарја. Захвалност су им упутили и највиши представници власти у РС, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, председница РС Жељка Цвијановић и премијер Радован Вишковић.

Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого, један од најугледнијих српских интелектуалаца данас не само на левој обали Дрине, који је и сам доста допринео култури сећања на овај злочин и указао на потребу да се изгради белег српским мученицима, долазећи на ово стратиште у време када је то могло да се учини само кроз тешке планинске путељке, наравно пешке, каже да је велика ствар што је место ваљано обележено и што је народни и црквени сабор показао да ништа не може да се сакрије и да је истина испред свега.

– Ово стратиште недужних наших сународника било је и временски и физички дуго скрајнуто, али Богу хвала, дошла су друга времена – каже угледни професор и прота СПЦ, обрадован најавом Милорада Додика да ће бити урађен и ваљан пут.

Академик СКАНУ из Бијељине, Драгољуб Драго Мирковић, велики српски добротвор, каже да су времена ћутања иза нас.

– Они који су скривали оваква злодела, а још били из нашег народа, заводили су нас, како народ каже, у Голеш планину, али је и њихово прошло, што показује импозантан сабор и дела у Старом Броду и почаст недужним жртвама – закључује Мирковић.

Извор: НОВОСТИ