Црква између два православна блока

У току су последње припреме за наступаjући Свеправославни сабор 2016. Српска патриjаршиjа у средишту неслагања Москве и Цариграда.

САСТАНАК делегациjа православних цркава, пети по реду, у оквиру припрема за Свеправославни сабор 2016. почео jе jуче у шваjцарском граду Шамбезиjу. Оваj скуп вероватно ће бити последња прилика да се цркве усагласе о детаљима дневног реда великог сабора и реше неслагања коjа међу њима постоjе. На испиту ће бити и Српска патриjаршиjа, коjа се бори за своjу позициjу у православљу, али и за неутралну позициjу између два „блока“ – Руске и Васељенске патриjаршиjе.

Српску православну цркву на овоj конференциjи представљаjу митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе и епископ бачки Иринеj. Ова двоjица архиjереjа са патриjархом Иринеjем и осталим владикама предводиће делегациjу наше патриjаршиjе и на скупу у Истанбулу.

Главни задатак конференциjе коjа jе jуче почела у Шамбезиjу jе разматрање нацрта докумената за Свеправославни сабор, коjе jе редиговала специjална припремна комисиjа, као и усваjање нацрта акта под називом „Аутономиjа и могућности проглашења“. Оваj спис на усваjање чека од 2009. године. Питање црквене аутономиjе и њеног стицања међу реткима jе коjа чекаjу на jединствени одговор православља, а од њега зависи будућност низа верских заjедница коjе се боре за оваj статус.

Саговорник „Новости“ из врха СПЦ подсећа да постоjи спор у вези са положаjем низа православних цркава – Финске, Естонске, Америчке, Јапанске и Кинеске, коjе имаjу аутономиjу у оквиру других jерархиjа.

– Ово питање веома jе важно, jер ће бити темељ будућег устроjства цркава – обjашњава саговорник „Новости“ из врха СПЦ. – Ово питање може да има снажне реперкусиjе на народе и државе, што jе тренутно случаj у Украjини. Сличан случаj имамо и ми са непризнатом Македонском црквом, са коjом би ускоро требало да почну преговори о њеном статусу.

У средишту питања црквене аутономиjе у православљу jесте негациjа принципа националних цркава, што у пракси изазива велике проблеме. СПЦ jе, осим у Македониjи, са тиме суочена и у Црноj Гори. Постоjи ризик да се сличне поjаве jаве и у Хрватскоj и на КиМ.

Српска патриjаршиjа на предстоjећем сабору покушаће да избегне сврставање у jедан од два супротстављена православна блока. Група „словенских“ цркава под снажним jе утицаjем Москве, док jе други „балкански“ блок окупљен око Васељенске патриjаршиjе и Атинске архиепископиjе. Патриjарх Иринеj радо jе виђен у обе групе, коjе би желеле да подршку СПЦ искористе за своjе циљеве.

Надгорњавање Руса и Грка своjе последице може да има и на коначно дефинисање редоследа православних цркава, тзв. диптих. Српска патриjаршиjа jе у средишту неслагања ова два блока. Све православне цркве на првих пет места сврставаjу Васељенску, Александриjску, Антиохиjску, Јерусалимску и Московску патриjаршиjу. Проблем jе, међутим, што се у погледу распореда осталих цркава разликуjу диптиси Васељенске и Московске патриjаршиjе. По цариградском распореду, на шестом месту jе Српска црква, за коjом следе Румунска, Бугарска и Грузиjска црква.

Редослед коjег се придржаваjу у Рускоj цркви, међутим, другачиjи jе – на шесто место они сврставаjу Грузиjску цркву, иза коjе су редом Српска, Румунска и Бугарска патриjаршиjа.

600 ВЛАДИКА НА ОКУПУ

ТАЧАН датум Свеправославног сабора jош ниjе одређен, али се као наjвероватниjи термин узима празник Троjице 2016. године. На њему ће учествовати делегациjе свих православних цркава, у коjима ће бити више од 600 владика. Они ће заседати у Цркви Свете Ирине у Истанбулу, месту где су у древноj Византиjи одржавани слични васељенски сабори. Као „први међу jеднакима“ скупу ће председавати цариградски патриjарх Вартоломеj. Све одлуке на Сабору, али и на припремним састанцима биће доношене консензусом.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Одбрана СПЦ од Ватикана: Зашто jе сваком времену потребан Максим Суворов?

Први отворени екуменистички удар на СПЦ

Владика банатски Никанор – Не руше моjу маленкост већ ауторитет СПЦ