Posle tri izdanja „Duha samoporicanja“ – knjige koja je trajno promenila razumevanje srpske samosvesti posle skoro sto godina ideoloških lutanja, izašla je nova knjiga Mila Lompara, pod nazivom „Povratak srpskom stanovištu?“, (u izdanju Catene mundi), koja je ovom knjigom otvorila novu biblioteku, pod nazivom „Srpsko stanovište“.
U „Povratku srpskom stanovištu?“ sabrani su intervjui prof. dr Lompara koje je dao za različite časopise u Srbiji i Rasejanju u periodu od 2007. do 2013. godine. Godine nisu slučajno odabrane: upravo 2007. počinje da se formira jasna politika pod parolom „Evropa nema alternativu“, koja obnavlja kontinuitet kulturne politike u Titovoj Jugoslaviji na izrazitu štetu srpskih nacionalnih interesa, koji polako ali sigurno gube svoje javne zastupnike. U ovim intervjuima Lompar na izvestan način, vraća u javnost upravo srpski interes, sagledavajući širok spektar tema u odnosu na to kako su one formuilisane danas, a kako bi trebalo da budu formulisane ukoliko bi elita vodila računa o interesima sopstvenog naroda i države.
„Povratak srpskom stanovištu?“, takođe, daje jedinstveno tumačenje kretanja srpskog naroda od turskog do globalističkog podaništva na jedan razumljiv, pitak i svima dostupan način. U tome je i prednost samih intervjua nad esejima i člancima, jer je njihov smisao da se u razgovornom tonu ideje prenesu što širim krugovima ljudi. Lompar je to i napomenuo u uvodu u knjigu: „Kako su ovi razgovori vođeni poglavito u vezi sa mojim knjigama Moralistički fragmenti i Duh samoporicanja, oni podrazumevaju jedan prilično jasno određen krug tema, motiva i ideja. On je oblikovan i u reaktivnom vidu, jer sam povremeno bio izložen čitavim nizovima kritika, osporavanja i ličnog vređanja, pa sam u ovim razgovorima nastojao da – za publiku svakako širu od čitalaca mojih knjiga – pojasnim svoja shvatanja. Jer, krivotvorenje mojih shvatanja, naročito mog nastojanja da obnovim značenja davnašnjeg pojma srpske politike – srpskog stanovišta, predstavlja obaveznu partiju u tekstovima našeg sekularnog sveštenstva.“
Bitno je napomenuti da neke teme koje su spomenute u intervjuima nisu zastupljene i u Lomparovim knjigama, što je izuzetna vrednost „Povratka srpskom stanovištu?“ Poput vrsnih srpskih intelektualaca koje Lompar spominje (Nikola Milošević, Mihailo Đurić), i sam autor je, možda i više nego u prethodnim knjigama, ovim intervjuima izašao iz čisto stručnih krugova i stupio u prostor angažovanog intelektualca, koji sa etičke tačke gledišta saopštava stvari koje iz ideoloških razloga nemaju svoje mesto u javnosti.
Toplo preporučujemo ovu knjigu svim koji imaju želju da se upoznaju sa radom profesora Lompara, jer nema nijedne njegove bitnije knjige koja nije razjašnjena u ovim intervjuima, tako da se „Povratak srpskom stanovištu?“, može posmatrati i kao uvod u Lomparovo stvaralaštvo, ali i naznaka u kojem smeru bi profeso Lompar mogao da nastavi svoj rad.
Izvor: KATENA MUNDI