Ćirilica u periodici i književnim delima Srba katolika sa primorja

Ulaskom u dvadeseti vek, nacionalna svest Srba katolika je bila na zavidnom nivou. To se najbolje uočava na primeru katoličkih Srba sa Jadranskog primorja. Tamo je delatnost Srba katolika, poprimila jasne konture jednog političkog pokreta, koji je imao neskriveno nacionalno delovanje.

Na Jadranu ćirilica polako počinje da se uzdiže. “Do prvog svetskog rata bio je samo jedan izuzetak, tolerancija u načelu ekskluzivne upotrebe ćirilice od Srba: smatralo se kao normlano da ‘Srbi Latini’ odnosno Srbi katolici pišu latinicom i da se tako publicistički ispoljavaju. To je naročito važilo za srpske dubrovačke pisce, ređe za ostale na Primorju. Van Primorja toga nije bilo“. (Lazo M. Kostić, Neka novija zbivanja na srpskom književnom polju, Sabrana dela, Beograd 2000, str. 883.)

Brojni listovi i novine počinju da se izdaju na ćirilici.
„Srpski Glas“ (kasnije „Srpski List“) – organ Srpske narodne stranke. Izlazile u Zadru, a izdavao ih vođa Srba iz Dalmacije, i sam katolik, Sava Bjelanović.
„Draškov Raboš“ list za pouku i zabavu, izlazio dva puta nedeljno u Splitu od 1883-1887. Vlasnik i odgovorni urednik je bio Jovo Metličić, Srbin katolik. Od ukupno 130 brojeva, koliko je izašlo samo je početnih 34 štampano latinicom.
„Srđ“ – list za književnost i nauku. Izlazio je u Dubrovniku od 1902. do 1908, dva puta mesečno. Izdanja su štampana mešovito, i ćirilicom i latinicom. Urednici su konstantno bili Srbi katolici, kao što su Antun Fabris (vlasnik), Antonije Vučetić, Kristo Dominiković, Miho Vaketi.
„Dubrovnik“ – list je izlazio do 1914. Jedanput do dvaput nedeljno, samo povremeno ćirilicom. Urednik: Antun Fabris, Krsta Dominiković.
Početkom 1908. godine počeo je izlaziti sedmični list „Boka“ (glasilo za opće interese Bokelja) i ćirilicom i latinicom. Urednik, Srbin katolik, Rudolf Sardelić.
„Novi Srpski List“ – organ za srpske interese na Primorju. Urednik Maksimir Sardelić. Izlazio u Zadru.
U Zagrebu, Srbin katolik, Stijepo Kobasica, izdaje „Srpski Glasnik“ – organ Srpske narodne radikalne stranke u Hrvatskoj i Slavoniji. Izlazio od 1912-1913.

1894. godine Antun Pasarić, otvara „Srpsku dubrovačku štampariju“ koja mahom štampa knjige ćirilicom.
Svojim zaveštanjem, dubrovački trgovac Konstantin Vučković, pravoslavac, naređuje osnivanje „Matice srpske“ u Dubrovniku. U samom testamentu izrično je stajalo da se knjige od tih sredstava imaju štampati ćirilicom. Pojedini Srbi katolici, koristili su štamparske usluge ove ustanove. Tako, Frano Kulišić, O Medu Puciću, U spomen tridesete obljetnice smrti (1812-1912) Dubrovnik, 1913. Isti pisac, Dživo Bunić Vuličević, Dubrovnik 1911.
Vice Adamoviću „Matica srpska“ izdaje na ćirilici: Dubrovčani izvan zavičaja, 1914.
U štampariji J. Tošovića, 1921. g. Adamović izdaje knjigu: O bedemima grada Dubrovnika.
U istoj štampariji, Kristo Dominiković izdaje knjigu: Dubrovnik i okolina, 1922. godine. Stijepo Kobasica na ćirilici izdaje: Srpsko-bugarski rat. Sarajevo 1913.
Mladi Dubrovački pesnik Josip Bersa, daje na štampanje ćirilicom, svoje Pjesme, Zadar 1891, štamparija Špire Artale.

Interesantno je da su delo Josipa Sundečića, Tižna knjiga, i Gorski Vijenac jedina dela koja je Jugoslavenska akademija u Zagrebu štampala ćirilicom u godini 1891.
Pomenimo ovde i Ivu Andrića, koji je sva dela većinom izdavao u ćirilici. Isti je slučaj i sa prof. ekonomske istorije na Beogradskom univerzitetu Mijom Mirkovićem.
Lujo Bakotić je u sopstvenom izdanju štampao na ćirilici Rečnik Srpsko hrvatskog književnog jezika, Beograd 1936.

Ovde smo dali samo nekoliko ilustrativnih primera, koliko da se vidi da kod Srba katolika nije postojala averzija prema vazdašnjem srbskom pismu.

Na kraju, samo još dva-tri podatka o nadgrobnim spomenicima Srba katolika.
Tu nismo mogli nešto više da saznamo, ali ono što smo pronašli saopštavamo.
Najpre, na Novo-Kaštelanskom groblju, i dan danas čvrsto stoje, u ćirilici ispisani nadgrobni spomenici Iva Ćipike, i Jova Metličića.
Na gradskom groblju u Cavtatu, nalazi se parcela koja pripada poznatoj srbskoj porodici Zore, isklesan u ćirilici.

Na staro-katoličkom groblju iznad Dubrovnika, (kod Kapelice) gde su većinom sahranjivani Srbi, ima puno spomenika u ćirilici, ali su dosta oštećeni usled dotrajalosti i kiše. Tako se jasno mogu pročitati nadgrobne ploče: Perinović Nikole, Škulević Petra, Lazara Pavlovića. Svi oni su umrli u razdoblju od 1815-1835. godine.

Dio teksta iz: Tomica Kerčulj, Upotreba ćirilice u kulturno-istorijskoj baštini katoličkih Srba, Beograd 2003.

Piše: Sanja Vajić

Izvor: RASEN

Vezane vijesti:

Ćirilica – Trebinje: Reprint „Savinskog bukvara“ predstavljen Beograđanima

Milana Babić: Ćirilica je pitanje srpskog dostojanstva …

Preti nam nestanak ćirilice | Jadovno 1941.

„Zaštita ćirilice i jezika važni za kulturološki opstanak društva“