Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta.
Beograd i Banjaluka postigli su dogovor o još jednom važnom koraku ka zaštiti srpskog nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva: skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo bi 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, da usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.
Prema nacrtu zakona u koji su „Novosti“ imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.
Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.
Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu – i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala – nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.
Vučić je nakon sastanka sa Dodikom naveo da su se saglasili da je saradnja između Srbije i RS izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena.
– Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje – poručio je Vučić, i naglasio da je sa Dodikom vodio „suštinske razgovore o budućnosti celog regiona“, a da su posebno razmatrali inicijativu „Otvoreni Balkan“, ali i konkretne projekte, poput izgradnje dela auto-puta od Kuzmina do Bijeljine.
Profesor Željko Budimir sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci kaže, za „Novosti“, da je ova inicijativa jedna od najvažnijih stvari za osnaženje i zaštitu srpskog identiteta, naročito izvan Srbije, pred svim onima izazovima koji slede:
– U BiH srpski identitet je svakoga dana na testu, a teška je pozicija i našeg naroda u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji. Ozakonjenje jednog od stuba našeg identiteta, pisma i jezika jeste važno za jedinstvo čitavog srpskog korpusa i u Srbiji i izvan nje.
Srpski narod ne može da odbrani svoju političku poziciju, ako ne odbrani svoj identitet.
Budimir nema iluzije da će i ova inicijativa naići na napade:
– Svako zajedničko delovanje Banjaluke i Beograda, pa čak i kad je reč o zaštiti kulture i jezika, nailazi na strašne osude u BiH, od političkog Sarajeva, koje u svemu vidi neku velikosrpsku politiku, do njihovih zapadnih zaštitnika.
KAZNE DO POLA MILIONA
ZA nadzor nad primenom Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice biće zaduženo Ministarstvo kulture. Predviđene su i kazne za kršenje ovog akta, koje iznose od 15.000 do pola miliona dinara. Nacrt zakona predviđa i osnivanje Saveta za srpski jezik, čiji će zadatak biti da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog.
Savet će davati i preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Biće obrazovan na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se biti i tačno utvrđeni i njegovi zadaci i sastav.
Izvor: IN4S
One Response
Hvala bogu da jednom i srpski političari shvate koliko je važno njegovati svoj jezik i pismo,a i srpski narod u cjelini.Identitet svakoga naroda je jezik i pismo,ako neki narod sam ne poštuje svoj jezik i pismo,osuđen je na nestanak.