Чим је пао Жабљак, предао се и Скадар

Црноjевићи ће jош двадесет година одолиjевати турскоj наjезди пошто jе Венециjа истакла биjелу заставу и предала им скадарску тврђаву

Цр­но­jе­ви­ћи се у исто­ри­jи спо­ми­њу већ кра­jем 14. ви­jе­ка – ис­ти­че исто­ри­чар пре­драг Ву­кић на по­чет­ку свог ка­зи­ва­ња о овоj ди­на­сти­jи и ње­ноj суд­би­ни.

– Пр­во кнез Ра­дич Цр­но­jе­вић, ко­jи jе био су­пар­ник зет­ског кне­за Ђу­ра­ђа Пр­вог Бал­ши­ћа. Он jе и погинуо не­гдjе у тро­у­глу из­ме­ђу Бу­две Тив­та и Ко­то­ра бо­ре­ћи се без­у­спjе­шно про­тив ди­на­сти­jе Балши­ћа.

Цр­но­jе­ви­ћи ће – ка­же да­ље Ву­кић – на­кон по­ги­би­jе кне­за Ра­ди­ча из­вjе­сно ври­jе­ме би­ти на исто­риj­скоj мар­ги­ни, али се они по­ло­ви­ном 15. ви­jе­ка по­но­во вра­ћа­jу. По­што су Бал­ши­ћи три­де­се­так го­ди­на раниjе већ би­ли си­шли са исто­риj­ске сце­не, на трон сред­њо­вjе­ков­не Зе­те jе 1451. го­ди­не сту­пио Стефан Цр­но­jе­вић, отац мно­го по­зна­ти­jег Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа.

Он jе у ма­на­сти­ру Вра­њи­ни на Ска­дар­ском jе­зе­ру 1455. го­ди­не пот­пи­сао уго­вор са мле­тач­ким про­ви­ду­ром Ива­ном Бо­ла­ни­jем из Ко­то­ра, ко­jим jе сред­њо­вjе­ков­на Зе­та фор­мал­но при­зна­ла мле­тач­ки протек­то­рат, али jоj jе за­уз­врат га­ран­то­ва­на ши­ро­ка уну­тра­шња са­мо­стал­ност и пу­на сло­бо­да вjероиспо­ви­jе­да­ња пра­во­слав­не вjе­ре. Уз по­моћ Мле­ча­на, Цр­но­jе­вић jе 1457. го­ди­не за­у­зео и Ме­дун, чи­ме jе и фор­мал­но пре­ста­ла власт срп­ске де­спо­то­ви­не у сред­њо­вjе­ков­ноj Зе­ти, jер гу­бље­њем тврђаве Ме­дун, срп­ска де­спо­то­ви­на гу­би и по­сљед­ње твр­до упо­ри­ште на овим про­сто­ри­ма…

Сте­ван Цр­но­jе­вић jе био ло­jал­ни са­ве­зник Ве­не­ци­jе све до смр­ти 1465. го­ди­не. Са­хра­њен jе у манасти­ру Ком на Ска­дар­ском jе­зе­ру. Био jе, ина­че, оже­њен се­стром ал­бан­ског на­ци­о­нал­ног jу­на­ка Ђу­ра­ђа Ка­стри­о­та Скен­дер-бе­га, Ма­ри­jом, ко­jа му jе ро­ди­ла си­на Ива­на, бу­ду­ћег го­спо­да­ра Цр­не Горе и осни­ва­ча Це­ти­ња.

– Иван Цр­но­jе­вић jе, из­гле­да, ро­ђен око 1425. го­ди­не – сма­тра про­фе­сор Ву­кић – наj­вjе­ро­ват­ни­jе на Жа­бља­ку Цр­но­jе­ви­ћа, у твр­ђа­ви, та­да­шњоj пре­сто­ни­ци ове ди­на­сти­jе, на Ска­дар­ском jе­зе­ру. Он jе насли­jе­дио оца и сту­пио на трон сред­њо­вjе­ков­не Зе­те 1465. го­ди­не. Бу­ду­ћи да су Тур­ци већ продирали и на ове про­сто­ре Бал­ка­на, Иван Цр­но­jе­вић jе jош не­ко ври­jе­ме остао са­ве­зник Мле­тач­ке Ре­пу­бли­ке, на­да­jу­ћи се да ће уз по­моћ Ве­не­ци­jе за­у­ста­ви­ти тур­ске осва­jа­че и оне­мо­гу­ћи­ти их да освоjе и Зе­ту.

Тур­ци су 1474. го­ди­не за­у­зе­ли Под­го­ри­цу. Исте го­ди­не на­па­ли су и Ска­дар. Ска­дар jе оп­си­jе­дао лично сул­тан Мех­мед Дру­ги осва­jач, али jе оп­сjед­ну­ти мле­тач­ки гар­ни­зон у ска­дар­скоj твр­ђа­ви успjешно одо­ли­jе­вао. А кад му jе у по­моћ при­те­као и Иван Цр­но­jе­вић са сво­jим ко­ња­ни­ци­ма и пjе­ша­ди­jом и Тур­ци­ма уда­рио с ле­ђа, успjе­ли су да раз­би­jу тур­ску оп­са­ду и на­не­су им те­жак по­раз.

То, ме­ђу­тим, ни­jе био и краj тур­ско-мле­тач­ког ра­та. Че­ти­ри го­ди­не ка­сни­jе, Тур­ци су наj­при­jе за­шли иза ле­ђа Ива­ну Цр­но­jе­ви­ћу и за­у­зе­ли ње­го­ву утвр­ђе­ну пре­сто­ни­цу на Жа­бља­ку. По­што jе по­ста­ло jасно да се Ска­дар на­кон па­да Жа­бља­ка на­шао у пот­пу­ном окру­же­њу и да ви­ше не­ма из­гле­да да се од­у­пре Ази­jа­ти­ма, Ве­не­ци­jа jе од­лу­чи­ла да скло­пи се­па­рат­ни мир са Тур­ци­ма, од­но­сно да им препусти Ска­дар. До­го­ди­ло се то у jа­ну­а­ру 1479. го­ди­не.

Ноћ пу­ног мjе­се­ца

Мах­мут Бу­ша­тли­jа, од­но­сно но­во­пе­че­ни Стан­ко Цр­но­jе­вић, ис­при­чао jе да се у по­ро­ди­ци Бу­ша­тли­jа све до ње­га са­чу­ва­ло jед­но за­ни­мљи­во пре­да­ње ка­ко jе Стан­ко Цр­но­jе­вић, од­но­сно но­во­пе­че­ни Скендер-бег Бу­ша­тли­jа до­шао на Це­ти­ње 1514. го­ди­не, што jе исто­риj­ски тач­но. Не зна се та­чан датум и ко­jи jе то дан био, али jе оста­ло упам­ће­но да jе те но­ћи над Лов­ће­ном био пун мjе­сец. Занимљи­во jе да jе и ове го­ди­не, по­сли­jе тач­но пет вjе­ко­ва, кад се на Сре­те­ње Го­спод­ње ње­гов прапо­то­мак на Це­ти­њу вра­тио вjе­ри пра­дjе­дов­скоj, над Лов­ће­ном опет био пун мjе­сец!

Сjу­тра: ИС­ПУ­НИО ЗАВЈЕТ БО­ГО­РО­ДИ­ЦИ

Извор: Дан

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV