Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Черчил изазвао пад Русије и Србије 1914.

Датум објаве: понедељак, 1 децембра, 2014
Објављено у Први свјетски рат
Величина слова: A- A+

Британци пропустили немачке крстарице у Црно море 1914. и довели до руске и српске катастрофе. „Гебен“ и „Бреслау“ у Црном мору су изазвали више смрти и уништења од било коjе друге групе бродова

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/dru_krstarica_1.jpg                      Крстарица Гебен

ВИНСТОН Черчил jе 1914. као лорд адмиралитета одлучио да британска медитеранска ескадра пропусти наjмодерниjе немачке крстарице „Гебен“ и „Бреслау“ у Црно море, иако jе рат већ почео. Оне су изазвале „више смрти, несреће и уништења“ од било коjе друге групациjе бродова икада, написао jе Черчил у мемоарима неколико децниjа касниjе.

– Улазак „Гебена“ и „Бреслауа“ у Црно море потпуно jе променио стратешку ситуациjу. Од мирне позадине Антанте, где jе Русиjа контролисала ситуациjу, оно се претворило у ратно подручjе. Последице по jужну Русиjу и Балкан биле су катастрофалне – каже др Алексеj Тимофеjев из Института за новиjу историjу Србиjе.

Немачки бродови су под турском заставом бомбардовали руске луке, после чега Турска ступа у рат на страни централних сила. После тога руски десант на Бугарску више ниjе реалан, па и ова земља улази у рат на страни неприjатеља.

– За српску воjску то jе значило рат на два фронта, коjи ниjе могла да издржи. Он се 1915. завршио падом Србиjе, албанском голготом, окупациjом, масовним стрељањима и другим страхотама – каже др Тимофеjев.

Он подсећа на речи енглеског историчара Корбета да jе пропуштање „Гебена“ и „Бреслауа“ мрља у историjи енглеске морнарице за коjу jе одоговоран Черчил. Он никад ниjе преузео одговорност за ту одлуку. Сву кривицу jе свалио на свог приjатеља адмирала Трубриџа, jедног од команданта британске медитеранске флоте. Он jе завршио на воjном суду, али jе ослобођен, jер се показало да jе само слушао Черчилове наредбе. Ипак, неко jе морао да буде крив, па jе Трубриџ смењен и цинично послан да буде командант групе британских артиљераца у Србиjи, чиjи jе пад 1915. директна последица Черчилове одлуке.

– Черчил jе 1914. као први лорд адмиралитета стаjао на челу флоте коjа jе у наjвећоj мери решавала важна питања британске империjе. Као што знамо, Британиjа има максиму да нема сталне савезнике и неприjатеље, већ само сталне интересе. Иако jоj jе Русиjа била ратна савезница, она jе сматрана супарником као и Немачка кад jе реч о утицаjу на источном Медитерану, коме припадаjу Црно море, Левант и Балканско полуострво. У том смислу треба посматрати и пропуштање немачких бродова. Британиjа jе желела источни Медитеран као забран у коме искључиво она има контролу – каже др Тимофеjев.

Зато британска средоземна флота, иако jе била неупоредиво jача, ниjе напала крстарице „Гебен“ и „Бреслау“, иако се знало да jе реч о бродовима огромне ватрене моћи. Командант елитне ескадре од 4 крстарице и 8 разарача адмирал Трубриџ добио jе наређење да се држи даље од „надмоћних снага“.

– Британиjе jе желела да источни Медитеран остане под контролом Османске империjе, коjа jе била под контролом Енглеске. Међутим, Турска се измакла контроли и ушла у савез са Немачком – каже др Тимофеjев.

Кад су „Гебен“ и „Бреслау“ дошли до Цариграда они су формално ушли у турску флоту и на jарболе подигли заставе с полумесецом. Турска jе званично била неутрална, па су и они постали „неутрални“ и напад на њих jе постао немогућ.

– Упркос подизању турских застава, на бродовима ни после тога ниjе било ниjедног турског морнара ни официра, комплетна посада jе била немачка – каже др Тимофеjев.

Турци су 15. августа раскинули све поморске споразуме с Британиjом, а њеноj воjно-поморскоj мисиjи наредили да напусти Османско царство. Русиjа jе 27. септемброа добила тежак ударац jер Турци затвараjу њеним бродовима пролаз кроз Босфор и Дарданеле, стратешку артериjу руске флоте. Тачка без повратка пређена jе 29. октобра кад су „Гебен“ и „Бреслау“ на челу ескадре турских ратних бродова упловиле у Црно море и напале руске луке Новоросиjск, Одесу и Севастопољ. „Гебен“ руши Севастопољ са своjих 10 топова калибра 280 милиметара и 12 топова калибра 150 милиметара. У нападу на Новоросиjск „Бреслау“ потапа 14 пароброда на везу у луци и пали 40 танкова с нафтом коjа се као ватрена река тече улицама града. Русиjа jе обjавила рат Османском царству 2. новембра, а Британиjа и Француска три дана касниjе. Од тада немачки бродови штите транспорте турских воjника према кавкаском ратишту и нападаjу руске воjне и транспортне конвоjе. После уласка Турске у рат руско снабдевање и извоз зависе од Дунава.

– Дунавом стиже неопходан воjни материjал, пре свега експлозив и мотори из Француске. Роба иде преко луке Солун, а затим железницом преко Ниша до луке Кладово, где се претовара на бродове. Контрола Дунава до српске границе jе животно важна за Русиjу, али и за Србиjу. Иако jе добиjала помоћ и од других савезника, руска воjна помоћ jе и по количини материjала, екипа и резултата наjвећа – каже др Тимофеjев.

Међутим, улазак Бугарске у рат jе непрестана претња за прекидање главне српске и руске линиjе снабдевања. Руска воjска управо од мисиjа упућених у Србиjу добиjа обавештаjне податке да се Бугарска спрема за издаjу и да су били оправдани захтеви воjводе Мишића за превентивни напад.

– Велика кривица jе била на самоj Русиjи што ниjе прихватила предлог Србиjе о искрцавању у Бугарску. Руско министарство воjске подржавало jе ту идеjу, али томе се оштро противило министарство спољних послова у коме су главну реч водили либерали, англофили – каже др Тимофеjев.

Док се ситуациjа на Дунаву и Црном мору закувавала Енглеска jе покушала преузме контролу над мореузима.

– У априлу 1915. почела jе Галипољска операциjа, коjа jе била Черчилова идеjа. То jе jош jедан пример дволичног односа Енглеске с Русиjом. Енглеске, новозеландске и аустралиjске трупа су у десанту на Галипоље претрпеле страховите губитке. Зар мислите да би Британиjа толико крварила да би заузела мореузе и поклонила их Русима? Галипоље jасно показуjе да Британиjа ниjе хтела да дели са савезницима оно што jе желела само за себе – каже др Тимофеjев.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/dru_krstarice_2.jpg

После галипољске катастрофе Британиjа jе морала да се повуче с Дарданела, а Черчил jе смењен с места лорда Адмиралитета. Ипак и за ову катастрофалну грешку Черчил jе нашао кривца. Средином 1915. он jавно и агресивно оптужуjе Србиjу да jе крива за атентат у Сараjеву и да jе одговорна што Бугарска прелази на неприjатељску страну.

– То су биле бесмислице, али се понављаjу до данас. Управо jе улаз „Гебена“ и „Бреслауа“ с ослонцем на Черчилову наредбу омогућило да Бугарска уђе у рат, забиjе Србиjи нож у леђа и пресече дунавску артериjу снабдевања Русиjе. Србиjа jе тако избачена из рата, а Русиjа jе изгубила могућност да сузи фронт спаjањем са српском воjском, како jе било планирано – каже др Тимофеjев.

Саговорник „Новости“ констатуjе да jе британско пропуштање немачких бродова у Црно море на краjу резултирало Фебруарском револуциjом и изласком Русиjе из Првог светског рата.

– Људи коjи су организовали фебруарску револуциjу били су експоненти Велике Британиjе. Баш као што jе бољшевичка влада на почетку користила помоћ Немачке. После тога Србиjа више ниjе имала на кога да се ослони. Пропала jе руска идеjа прављења веће православне државе на Балакну и прихваћена одлука Француске и Енглеске да дође до стварања заjедничке државе од међусобно некомпатибилних народа, коjа ниjе могла да успе. Зато, без устезања, можемо рећи да jе продор „Гебена“ и „Бреслауа“ завршио Фебруарском, а затим Октобарском револуциjом и стварањем Југославиjе – закључуjе др Тимофеjев.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/timofajev.jpgСУКОБ ЗБОГ МОРЕУЗА 
Пропуштање немачких ратних бродова у Црно море било jе фатално за наjвиталниjи руски интерес због кога jе Русиjа и ушла у рат, каже др Тимофеjев. 
– За Русиjу jе кључно питање мореуза Босфора и Дарданела. Сва остала питања била су секундарна, због њих империjа не би ушла у рат. Мореузи су од животног значаjа за Русиjу, jер се њима одвиjа наjвећи део руске трговине са светом – каже др Тимофеjев.

 

ЧЕКАЛИ РАТ У ПУЛИ
Велике силе су се jош од 1907. прегруписавале и припремале за велики сукоб, тако да jе прича о одговорности Србиjе бесмислица, сматра др Алексеj Тимофеjев. – Наjновиjи немачки ратни бродови „Гебен“ и „Бреслау“ су већ 1912. допловили у Средоземље. Задатак им jе био да у случаjу већег сукоба пресеку морски саобраћаj између Алжира и Француске. Почетак рата 28. jула 1914. оба брода затекао jе у луци у Пули у Јадранском мору, што ниjе случаjно – наводи др Тимофеjев.

Пише: Борис Субашић

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

За кога jе Гаврило Принцип терориста? – Jadovno 1941.

Ово jе таjно оружjе српских воjника у Првом светском рату 

Миладин Суботић: Неговање сећања на Први светски рат 

Милорад Екмечић: Мрак надолазећег рата

 

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top