Četničke „akcije“ u BG ’72: Dosije „državni neprijatelj“

U novom broju “Nedeljnik” donosi nastavak priče o tajnom dokumentu o najvećim državnim neprijateljima iz 1972. godine.

U dokumentu „Ocena delovanja unutrašnjeg neprijatelja i stranih obaveštajnih službi“, koji je sastavio Sekretarijat unutrašnjih poslova SR Srbije 1972. godine – a čije delove je u prošlom broju objavio Nedeljnik – i u kom se pedantno skeniraju sve grupe „neprijatelja“ kojih je samo u Srbiji bilo detektovanih oko 50.000, većina ekstremističkih aktivnosti ilustruje se pokušajima objavljivanja knjiga, organizovanim tribinama, objavljenim člancima…

Titov autoritarni režim najviše se plašio knjiga. Početak sedamdesetih godina prošlog veka delovao je za tajne službe tadašnje Jugoslavije kao trusno doba u kom se neprijatelji sa svih strana umnožavaju i prete da uruše sistem koji je sa toliko truda dve i po decenije izgrađivan.

Takvo je bilo vreme. Prošlo je „praško proleće“ i studentske demonstracije 1968, obavljena čistka „maspokovaca“, spremala se čistka „srpskih liberala“… Strah, neko bi rekao i paranoja, među službama se očigledno širila…

“Nedeljnik” je pisao o tome kako se u dokumentu sačinjenom na osnovu sakupljenog materijala Državne bezbednosti koja je pratila kretanja istaknutih opozicionara, izražava zabrinutost zbog sve jačeg delovanja državnih neprijatelja na fakultetima, u kulturnim institucijama, uglavnom u dosluhu sa stranim službama. Kao i zbog „tolerisanja“ takvih aktivnosti.

U analizi delovanja neprijatelja skicirane su aktivnosti opozicije koja deluje sa „nacionalističkih“ pozicija (siminovci), kao i anarholiberalnih (praksisovci), te grupacija poput „ibeovaca“, „rankovićevaca“, poraženih snaga iz Drugog svetskog rata… I svi oni, iako ideološki udaljeni, navodi se, imaju isti cilj.

Čak su se službama „priviđale“ i četničke ćelije koje su te 1972. godine bile spremne za akciju — po ovakvom scenariju ni Veljko Bulajić ne bi snimio film – spremali su se beogradski četnici da štampaju „Srpski narodni kalendar“.

Titovi bezbednjaci su tako, prema ovom dokumentu, od 10. januara 1972. godine, držali na oku četničku „organizaciju“ koja je „delovala“ u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Navodi se da je „u delatnosti ostataka nekih bivših političkih i neprijateljskih struktura iz doba rata /odsaradnika okupatora i agenata stranih obaveštajnih službi do najraznovrsnijih osuđenika pročetničke i slične pripadnosti/ takođe prisutna nacionalistička opredeljenost“.

„Razrađujući delatnost najekstremnijih, SDB je registrovala ne samo njihovu međusobnu neprijateljsku povezanost na nacionalističkoj osnovi u zemlji, već i sa odgovarajućim emigrantskim centrima u inostranstvu, kakav je slučaj sa Srpskim kulturnim klubom ‘Sv. Sava’, Srpskim četničkimcentrom, OSČ ‘Ravna Gora’ i slično…“, piše u ovom dokumentu.

A u fusnoti su kao najekstremniji pročetnički elementi navedeni: „U Beogradu je neprijateljska grupa bivših članova Nacionalnog komiteta pokreta DM, skupljena oko Đure Đurovića, Ž. Veličkovića i drugih; u drugim gradovima Srbije to su takođe pojedinci i grupica istog i sličnog profila: Jovanić Ivko – Titovo Užice, Dušan Maksimović — Kraljevo, Popović dr Aleksandar – Novi Sad i drugi…“

Detektovana je, dakle, „grupa bivših četničkih funkcionera“ koja je, navodi se, pored niza redovnih formalnih sastanaka, na kojima se raspravlja o „pogodnoj situaciji za trežnjenje Srba“ – preduzela i niz koraka na štampanju nacionalšovinističkeknjige „Srpski narodni kalendar“, povezujući se, u traženju predloga i novčanih sredstava, sa istomišljenicima u zemlji i inostranstvu.

Opširnije u novom broju „Nedeljnika“.

Izvor: B92

Vezane vijesti:

Tajni dnevnik ustaše koji je koordinirao „pacovskim kanalima …

Partizanski oficir Dušanka Dišljenjković: Draža nije bio zločinac

Ubistva tajne policije u ime države | Jadovno 1941.