Четничке „акције“ у БГ ’72: Досије „државни непријатељ“

У новом броју “Недељник” доноси наставак приче о тајном документу о највећим државним непријатељима из 1972. године.

У документу „Оцена деловања унутрашњег непријатеља и страних обавештајних служби“, који је саставио Секретаријат унутрашњих послова СР Србије 1972. године – а чије делове је у прошлом броју објавио Недељник – и у ком се педантно скенирају све групе „непријатеља“ којих је само у Србији било детектованих око 50.000, већина екстремистичких активности илуструје се покушајима објављивања књига, организованим трибинама, објављеним чланцима…

Титов ауторитарни режим највише се плашио књига. Почетак седамдесетих година прошлог века деловао је за тајне службе тадашње Југославије као трусно доба у ком се непријатељи са свих страна умножавају и прете да уруше систем који је са толико труда две и по деценије изграђиван.

Такво је било време. Прошло је „прашко пролеће“ и студентске демонстрације 1968, обављена чистка „маспоковаца“, спремала се чистка „српских либерала“… Страх, неко би рекао и параноја, међу службама се очигледно ширила…

“Недељник” је писао о томе како се у документу сачињеном на основу сакупљеног материјала Државне безбедности која је пратила кретања истакнутих опозиционара, изражава забринутост због све јачег деловања државних непријатеља на факултетима, у културним институцијама, углавном у дослуху са страним службама. Као и због „толерисања“ таквих активности.

У анализи деловања непријатеља скициране су активности опозиције која делује са „националистичких“ позиција (симиновци), као и анархолибералних (праксисовци), те групација попут „ибеоваца“, „ранковићеваца“, поражених снага из Другог светског рата… И сви они, иако идеолошки удаљени, наводи се, имају исти циљ.

Чак су се службама „привиђале“ и четничке ћелије које су те 1972. године биле спремне за акцију — по оваквом сценарију ни Вељко Булајић не би снимио филм – спремали су се београдски четници да штампају „Српски народни календар“.

Титови безбедњаци су тако, према овом документу, од 10. јануара 1972. године, држали на оку четничку „организацију“ која је „деловала“ у Београду и другим градовима Србије.

Наводи се да је „у делатности остатака неких бивших политичких и непријатељских структура из доба рата /одсарадника окупатора и агената страних обавештајних служби до најразноврснијих осуђеника прочетничке и сличне припадности/ такође присутна националистичка опредељеност“.

„Разрађујући делатност најекстремнијих, СДБ је регистровала не само њихову међусобну непријатељску повезаност на националистичкој основи у земљи, већ и са одговарајућим емигрантским центрима у иностранству, какав је случај са Српским културним клубом ‘Св. Сава’, Српским четничкимцентром, ОСЧ ‘Равна Гора’ и слично…“, пише у овом документу.

А у фусноти су као најекстремнији прочетнички елементи наведени: „У Београду је непријатељска група бивших чланова Националног комитета покрета ДМ, скупљена око Ђуре Ђуровића, Ж. Величковића и других; у другим градовима Србије то су такође појединци и групица истог и сличног профила: Јованић Ивко – Титово Ужице, Душан Максимовић — Краљево, Поповић др Александар – Нови Сад и други…“

Детектована је, дакле, „група бивших четничких функционера“ која је, наводи се, поред низа редовних формалних састанака, на којима се расправља о „погодној ситуацији за трежњење Срба“ – предузела и низ корака на штампању националшовинистичкекњиге „Српски народни календар“, повезујући се, у тражењу предлога и новчаних средстава, са истомишљеницима у земљи и иностранству.

Опширније у новом броју „Недељника“.

Извор: Б92

Везане вијести:

Тајни дневник усташе који је координирао „пацовским каналима …

Партизански официр Душанка Дишљењковић: Дража није био злочинац

Убиства тајне полиције у име државе | Јадовно 1941.