Četnicima nije mesto u Zagrebu!

Rešavanje najtežih slučajeva diskriminacije Srba, porodica Miladinović,

Kunić, Pavlović, Gajić i desetak istovetnih je Hrvatskoj bio uslov
zatvaranja Poglavlja 23, kao poslednje prepreke za punopravno članstvo u
EU. Bila je to, kako su se nadali, poslednja nada ljudima čiju je imovinu
država nesebično delila svojim „domoljubima“, da će konačno dobiti
kakvu-takvu satisfakciju i biti bar delimično obeštećeni. Pokazalo se da
su se uzalud nadali. Hrvatska je već drugu godinu u Evropskoj uniji, a
oni se i dalje bore sa vetrenjačama.

Nema predaje: Milica Miladinović

Prošlo je dugih 14 godina kako se Milica Miladinović vratila iz
izbeglištva u Zagreb, a ona i danas živi u podstanarskoj sobici od 10
kvadrata, bez grejanja i kupatila, sa pravom korišćenja zajedničkog NjC sa
još šest porodica.

Često je pitaju kako se tolike godine nosi sa tim nevoljama, kako već
nije digla ruke od svega i napustila Hrvatsku. A ona im odgovara da je
preko 40 godina Zagrepčanka, da su joj deca tu rođena, da su iz svoga
stana isterani oružjem, a da sve što ima stvoreno je u tom gradu.

Uspomene na štetu i razorenu imovinu

Kad smo je pre dva dana posetili u njenoj sobici, na Trgu žrtava fašizma,
upravo je pravila koncept pisma koje će uputiti nemačkoj vladi i
Evropskoj komisiji da joj odgovore kako su „motrili njen slučaj i primili
Hrvatsku u EU“. Kako je za njih jedan ražalovani pripadnik raznih tajnih
službi Josip Perković daleko važniji od njenog i sličnih slučajeva
diskriminacije i kršenja ljudskih prava Srba u Hrvatskoj?

Porodica Miladinović do rata je živela u svom zagrebačkom stanu i
vikendici u Donjoj Stubici, a država im je razorila tu idilu pretvorivši
ih u beskućnike. Milica se vratila 2000. u Zagreb i samo zahvaljujući
njenoj fanatičnoj upornosti javnost je saznala za taj neverovatni primer
državne diskriminacije. Nakon što su ih hrvatski gardisti 1991. isterali
iz stana, otišli su u Srbiju i tamo se porodica raspala. Muž, ćerka i
sin otišli su svako svojim putem. Milica se vratila u Zagreb samo da bi
spoznala da je ostala bez svega. U Hrvatskoj su na snazi bili zakoni po
kojima su joj uzeli stan i kuću. I tada je odlučila da se bori za svoje.

Stan je odavno prodat, kuću je „privremeni korisnik“ srušio, a sud je
uvažio njegovu tužbu i presudio da mu Milica mora isplatiti nepunih
50.000 evra za njegov trud i trošak.
– Misle da sam poludela. Isterali su nas iz stana i kuće, 20 godina se
potucam i 16 godina čekala sam da država iseli uzurpatora kome je dala
moju kuću. Presudili su da mu moram platiti što mi je devastirao kuću i
sada bi da me se reše tako da me smeste u državni stan samo da zaćutim! E
neće! – odlučna je Milica.

Zbog toga je državna politika i birokratija, ali i srpski predstavnici,
optužuju da je nezahvalna i nekooperativna samo zato što ne pristaje da
za svoju imovinu prihvati privremeni smeštaj.

– Takav otpor niko ne može suvislo objasniti. Rekla bi da se vlada boji
da će „pući brana“ reše li moj slučaj pozitivno. Boje se da će napraviti
presedan i da će sve slične slučajeve, a ima ih mnogo, morati da reše
odštetom – procenjuje Milica.

Još joj je jedina nada Evropski sud za ljudska prava u Strasburu, koji je
prihvatio njenu tužbu i vladi u Zagrebu uputio dopis da se izjasni zašto
su Milici Miladinović kršena ljudska prava i zašto njen slučaj tolike
godine nije rešen.

Izvor: Vesti online