Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Četnicima nije mesto u Zagrebu!

Datum objave: utorak, 25 marta, 2014
Veličina slova: A- A+

Rešavanje najtežih slučajeva diskriminacije Srba, porodica Miladinović,

Kunić, Pavlović, Gajić i desetak istovetnih je Hrvatskoj bio uslov
zatvaranja Poglavlja 23, kao poslednje prepreke za punopravno članstvo u
EU. Bila je to, kako su se nadali, poslednja nada ljudima čiju je imovinu
država nesebično delila svojim “domoljubima”, da će konačno dobiti
kakvu-takvu satisfakciju i biti bar delimično obeštećeni. Pokazalo se da
su se uzalud nadali. Hrvatska je već drugu godinu u Evropskoj uniji, a
oni se i dalje bore sa vetrenjačama.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/milica-strazbur.jpg
Nema predaje: Milica Miladinović

Prošlo je dugih 14 godina kako se Milica Miladinović vratila iz
izbeglištva u Zagreb, a ona i danas živi u podstanarskoj sobici od 10
kvadrata, bez grejanja i kupatila, sa pravom korišćenja zajedničkog NjC sa
još šest porodica.

Često je pitaju kako se tolike godine nosi sa tim nevoljama, kako već
nije digla ruke od svega i napustila Hrvatsku. A ona im odgovara da je
preko 40 godina Zagrepčanka, da su joj deca tu rođena, da su iz svoga
stana isterani oružjem, a da sve što ima stvoreno je u tom gradu.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/milica-steta.jpg
Uspomene na štetu i razorenu imovinu

Kad smo je pre dva dana posetili u njenoj sobici, na Trgu žrtava fašizma,
upravo je pravila koncept pisma koje će uputiti nemačkoj vladi i
Evropskoj komisiji da joj odgovore kako su “motrili njen slučaj i primili
Hrvatsku u EU”. Kako je za njih jedan ražalovani pripadnik raznih tajnih
službi Josip Perković daleko važniji od njenog i sličnih slučajeva
diskriminacije i kršenja ljudskih prava Srba u Hrvatskoj?

Porodica Miladinović do rata je živela u svom zagrebačkom stanu i
vikendici u Donjoj Stubici, a država im je razorila tu idilu pretvorivši
ih u beskućnike. Milica se vratila 2000. u Zagreb i samo zahvaljujući
njenoj fanatičnoj upornosti javnost je saznala za taj neverovatni primer
državne diskriminacije. Nakon što su ih hrvatski gardisti 1991. isterali
iz stana, otišli su u Srbiju i tamo se porodica raspala. Muž, ćerka i
sin otišli su svako svojim putem. Milica se vratila u Zagreb samo da bi
spoznala da je ostala bez svega. U Hrvatskoj su na snazi bili zakoni po
kojima su joj uzeli stan i kuću. I tada je odlučila da se bori za svoje.

Stan je odavno prodat, kuću je “privremeni korisnik” srušio, a sud je
uvažio njegovu tužbu i presudio da mu Milica mora isplatiti nepunih
50.000 evra za njegov trud i trošak.
– Misle da sam poludela. Isterali su nas iz stana i kuće, 20 godina se
potucam i 16 godina čekala sam da država iseli uzurpatora kome je dala
moju kuću. Presudili su da mu moram platiti što mi je devastirao kuću i
sada bi da me se reše tako da me smeste u državni stan samo da zaćutim! E
neće! – odlučna je Milica.

Napad na Milicu Miladinović krenuo je i pre otimanja imovine.
– Na samom početku rata, 1991. godine, zbog svoje nacionalnosti
napadnuta sam na radnom mestu, a nakon samo nekoliko dana isterani smo
iz stana. Bila je to klasična deložacija kakve su bile česte u to vreme.
Jedne letnje večeri pripadnici hrvatske vojske došli su nam na vrata i
isterali rečima: “Četnici nemaju šta tražiti u Zagrebu!” – priseća se
Milica početka svoje drame.

Zbog toga je državna politika i birokratija, ali i srpski predstavnici,
optužuju da je nezahvalna i nekooperativna samo zato što ne pristaje da
za svoju imovinu prihvati privremeni smeštaj.

– Takav otpor niko ne može suvislo objasniti. Rekla bi da se vlada boji
da će “pući brana” reše li moj slučaj pozitivno. Boje se da će napraviti
presedan i da će sve slične slučajeve, a ima ih mnogo, morati da reše
odštetom – procenjuje Milica.

Još joj je jedina nada Evropski sud za ljudska prava u Strasburu, koji je
prihvatio njenu tužbu i vladi u Zagrebu uputio dopis da se izjasni zašto
su Milici Miladinović kršena ljudska prava i zašto njen slučaj tolike
godine nije rešen.

 

Izvor: Vesti online




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top