Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Четницима није место у Загребу!

Датум објаве: уторак, 25 марта, 2014
Величина слова: A- A+

Решавање наjтежих случаjева дискриминациjе Срба, породица Миладиновић,

Кунић, Павловић, Гаjић и десетак истоветних jе Хрватскоj био услов
затварања Поглавља 23, као последње препреке за пуноправно чланство у
ЕУ. Била jе то, како су се надали, последња нада људима чиjу jе имовину
држава несебично делила своjим “домољубима”, да ће коначно добити
какву-такву сатисфакциjу и бити бар делимично обештећени. Показало се да
су се узалуд надали. Хрватска jе већ другу годину у Европскоj униjи, а
они се и даље боре са ветрењачама.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/milica-strazbur.jpg
Нема предаjе: Милица Миладиновић

Прошло jе дугих 14 година како се Милица Миладиновић вратила из
избеглиштва у Загреб, а она и данас живи у подстанарскоj собици од 10
квадрата, без греjања и купатила, са правом коришћења заjедничког ЊЦ са
jош шест породица.

Често jе питаjу како се толике године носи са тим невољама, како већ
ниjе дигла руке од свега и напустила Хрватску. А она им одговара да jе
преко 40 година Загрепчанка, да су jоj деца ту рођена, да су из свога
стана истерани оружjем, а да све што има створено jе у том граду.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/milica-steta.jpg
Успомене на штету и разорену имовину

Кад смо jе пре два дана посетили у њеноj собици, на Тргу жртава фашизма,
управо jе правила концепт писма коjе ће упутити немачкоj влади и
Европскоj комисиjи да jоj одговоре како су “мотрили њен случаj и примили
Хрватску у ЕУ”. Како jе за њих jедан ражаловани припадник разних таjних
служби Јосип Перковић далеко важниjи од њеног и сличних случаjева
дискриминациjе и кршења људских права Срба у Хрватскоj?

Породица Миладиновић до рата jе живела у свом загребачком стану и
викендици у Доњоj Стубици, а држава им jе разорила ту идилу претворивши
их у бескућнике. Милица се вратила 2000. у Загреб и само захваљуjући
њеноj фанатичноj упорности jавност jе сазнала за таj невероватни пример
државне дискриминациjе. Након што су их хрватски гардисти 1991. истерали
из стана, отишли су у Србиjу и тамо се породица распала. Муж, ћерка и
син отишли су свако своjим путем. Милица се вратила у Загреб само да би
спознала да jе остала без свега. У Хрватскоj су на снази били закони по
коjима су jоj узели стан и кућу. И тада jе одлучила да се бори за своjе.

Стан jе одавно продат, кућу jе “привремени корисник” срушио, а суд jе
уважио његову тужбу и пресудио да му Милица мора исплатити непуних
50.000 евра за његов труд и трошак.
– Мисле да сам полудела. Истерали су нас из стана и куће, 20 година се
потуцам и 16 година чекала сам да држава исели узурпатора коме jе дала
моjу кућу. Пресудили су да му морам платити што ми jе девастирао кућу и
сада би да ме се реше тако да ме сместе у државни стан само да заћутим! Е
неће! – одлучна jе Милица.

Напад на Милицу Миладиновић кренуо jе и пре отимања имовине.
– На самом почетку рата, 1991. године, због своjе националности
нападнута сам на радном месту, а након само неколико дана истерани смо
из стана. Била jе то класична деложациjа какве су биле честе у то време.
Једне летње вечери припадници хрватске воjске дошли су нам на врата и
истерали речима: “Четници немаjу шта тражити у Загребу!” – присећа се
Милица почетка своjе драме.

Због тога jе државна политика и бирократиjа, али и српски представници,
оптужуjу да jе незахвална и некооперативна само зато што не пристаjе да
за своjу имовину прихвати привремени смештаj.

– Такав отпор нико не може сувисло обjаснити. Рекла би да се влада боjи
да ће “пући брана” реше ли моj случаj позитивно. Боjе се да ће направити
преседан и да ће све сличне случаjеве, а има их много, морати да реше
одштетом – процењуjе Милица.

Још jоj jе jедина нада Европски суд за људска права у Страсбуру, коjи jе
прихватио њену тужбу и влади у Загребу упутио допис да се изjасни зашто
су Милици Миладиновић кршена људска права и зашто њен случаj толике
године ниjе решен.

 

Извор: Вести онлине




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top