Цеста ужаса од Глине до Двора на Уни

Са предње стране колоне чуле су се експлозиjе, трактори су се зауставили, а возачи су почели да се склањаjу поред пута. Симо Радановић jе приметио да им прилази воjник и да бесно пуца рафалом. Тада jе последњи пут видео супругу Ранку…

Цестом од Глине до Двора на Уни у „Олуjи” се евакуисао велики део Баниjаца и Кордунаша. Многи нису успели. Тракторске колоне прекидане су нападима хрватских воjника, понегде су се убацивали и муслимански jуришници jер jе у близини такозвана „сува међа”, граница између Баниjе и Цазинске краjине.

Ранка и Симо Радановић били су за воланима свог и комшиjског трактора. У том делу колоне налазили су се мештани села Чремушница, са Кордуна. Био jе већ трећи дан како су се формирали збегови, а Коруднаши су последњи кренули од свих Краjишника. Кад су пролазили кроз Баниjу већ их jе опкољавала хрватска воjска, а српски отпор jе био престао.

– Маjци су тада биле 43, а оцу 48 година. Отац jе боловао од окоштавања зглобова, болест jе била поодмакла и кретао се помоћу штапова – каже њихова ћерка Весна, коjа сада живи у Клеку поред Зрењанина. Отац jоj jе испричао да jе колона прошла Глину и стигла до Ногића Крижа, а то jе раскрсница на коjоj се, на путу према Двору, одваjа саобраћаjница за Петрињу.

Тада су се с предње стране чуле експлозиjе, трактори су се зауставили, а возачи су почели да силазе, неби ли се склонили поред пута. Симо jе приметио да им прилази воjник и да бесно пуца рафалом из аутоматске пушке. Тада jе последњи пут видео супругу Ранку. Шта се даље догађало, више ниjе био свестан.

Кад се освестио, у неки комад ноћи, чуо jе гласове и осетио крв по телу. Тада су га пребацили у болницу у Сисак, па одмах у Загреб, jер су лекари констатовали да jе тешко рањен. Био jе погођен у лице: метак jе прошао кроз горњу вилицу, оштетио око на коjе jе одмах обневидео, па jе прошао кроз раме.

Човек коjи jе и пре рањавања био инвалид, на кога jе пуцано док jе бежао од оних коjи су му убили супругу и неколико првих комшиjа, док су спасавали онолико имовине колико стане на приколицу, у загребачкоj болници имао jе третман ратног заробљеника. Био jе сам у соби под сталном, наоружаном стражом, посете су му биле забрањене. Три месеца ниjе могла да га види ни рођена сестра, коjа jе живела у Загребу.

У децембру те 1995, jош неопорављен од тешког рањавања, Симо jе морао на Кордун, да у родном краjу направи хрватске документе. Потом му jе дозвољено да преко Мађарске возом отпутуjе у Србиjу. Испуњена му jе жеља да оде да живи са ћеркама.

– Кад смо га дочекале на станици у Новом Саду два пута jе прошао поред нас а нисмо га препознале. Био jе ослабио тридесет килограма – каже Весна, коjа дуго ниjе знала за маjчин гроб, а онда су jе обавестили да jе пронађена у заjедничкоj гробници у Петрињи.

Идентитет посмртних остатака Ранке Радановић потврђен jе ДНК анализом. Испоручени су и покопани у Клеку. Ту jе сахрањен и Симо, коjи jе умро 2005. године.

Кад jе Весна ишла оставинску расправу у Вргинмост, ништа од покретне имовине ни она ни сестра нису могли да наследе. Родна кућа била jе девастирана, а ниjе било ни трактора ни приколице. Отац jе за живота поднео тужбу против хрватске државе. Пресуда jе стигла после његове смрти, а њоме се тражи да плати Хрватскоj „двиjе тисуће куна” за судске трошкове, jер jе пресуђено у корист независне државе.

А од Весне jе, приликом оставинске расправе, затражено да врати очев пиштољ коjи jе био ратни трофеj његовог оца партизана. Весна ниjе знала шта jе с оружjем, али су jоj „прогледали кроз прсте”.

Снимци с пута од Глине до Двора на Уни, настали у „Олуjи”, више пута су приказивани на хрватским телевизиjама. Међутим, пратио их jе коментар да jе погром правила команда српске воjске коjа jе „приликом бежања тенковима газила властити народ”.

Пише: Ђуро Ђукић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести: 

Јован Радуловић: Фашизам у Хрватскоj jе пуштен с ланца, у „Олуjи“ jе почињен геноцид као и у Јасеновцу

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИ 5. АВГУСТА ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У „ОЛУЈИ“

ПАРАСТОС И МЕМОРИЈАЛНА АКАДЕМИЈА 5. АВГУСТА

Олуjа – Jadovno 1941.