fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Чеси би да обнове споменик српском ратнику Трипку

О Србину сахрањеном у Хрушовану код Брна сазнало се на основу писма заменика градоначелника тог чешког града послатог у Ужице

Споменик Трипку Марковићу у Хрушовану ускоро ће бити обновљен (Фото: Управа града Брна)
Споменик Трипку Марковићу у Хрушовану
ускоро ће бити обновљен
(Фото: Управа града Брна)

Ужице – Управа чешког града Брна намерава да обнови споменик Србину, ратном заробљенику Трипку Марковићу, родом из Пониковице код Ужица, умрлом 1917. у селу Хрушовану код Брна. И док су код нас спомен-обележја јунацима Великог рата неретко препуштена забораву и зубу времена, Чеси после једног века, ево, не заборављају ни недовољно знане српске ратнике који су кратко код њих живели.

Причу о судбини заробљеника Трипка отворило је прошле године писмо из Брна упућено ужичком градоначелнику Тихомиру Петковићу. Написао га је Павел Кадлец, заменик градоначелника овог другог по величини чешког града (око 366.000 житеља). Кадлец обавештава да су пронашли гроб Трипка Марковића (рођеног 1869, а умрлог 19. јуна 1917) са спомеником у Хрушовану, па након истраживања утврдили да је родом из Пониковице и био ожењен.

„У Првом светском рату био је војник, затим ратни заробљеник премештен у наше село где је и умро. Сада наша општина жели да обнови гроб и начини га достојним местом за починак”, пише заменик градоначелника Брна, уверен да ће Ужичани помоћи у проналажењу Трипкових потомака. „Волели бисмо да чујемо њихову причу, видимо фотографије. Можда ће им значити информација о њиховом деди…”, наводи Павел Кадлец и прилаже слику надгробног споменика.

Из Ужица је, после провера у овдашњем Историјском архиву, децембра 2015. у Брно послат одговор. „Истраживање је показало да потомци Трипка Марковића живе у Пониковици. Трипко је имао пет или шест синова и ћерки, а деца једног од тих потомака живе у селу Пониковици. То је породица Матије и Мирјане Марковић са троје деце. Они су потомци само једног од браће, а за друге немамо информације”, отписују Ужичани Чесима, дају број телефона куће Марковића и Историјског архива, те нуде другу помоћ.

У јануару ове године из Брна стиже ново Кадлецово писмо. Захваљује, па жели да сазна још неке појединости о Трипку, да види фотографије, писма, нешто што о свом претку у породици памте.

Онда се у трагање о животу старог ратника из Пониковице укључио неуморни ужички публициста Ђорђе Пилчевић, аутор књига и новинских написа из завичајне прошлости.

– До података о Трипку дошао сам преко потпуковника у пензији Саве Димитријевића из Београда, који је објавио књигу „Родослови добродолских фамилија”, а сада припрема родослове породица из Пониковице. Трипко је у браку с Ленком Перишић из Добродола, с којом се у каранској цркви венчао 1900. године, имао шесторо деце, по три сина и кћери. Остоја је рођен 1902, Обренија 1904, Матије 1905, Арсеније 1907, Дринка 1912. и Добринка 1915. године. Трипков син Матије имао је синове Драгоја и Милорада, а Драгојев син Матије, назван по деди, сада с породицом живи у Пониковици – наводи Пилчевић.

Овај публициста отишао је и у Пониковицу, у посету Трипковом праунуку, па с њим разговарао. А Матије Марковић, рођен 1951, испричао нам је за „Политику” да је пријатно изненађен интересовањем представника града Брна за његовог прадеду, захвалан и одушевљен Чесима који нису заборавили српског ратног заробљеника.

– Али жао ми је што заиста не могу да обрадујем господина Кадлеца информацијама о Трипку. Немам фотографију прадеде, нису је никада имали ни његови синови и унуци, нити било каквих података о њему. Нисам доскора ни знао да је прадеда умро у Чешкој. Мој отац Драгоје (умро 1997) и стриц Милорад (умро 1975) никад нама деци нису причали о њиховом деди Трипку Марковићу. О њему ништа није знала ни моја мајка Станојка, која је прошле године преминула. Сада смо дознали да је Трипко био учесник балканских ратова и Великог рата, не зна се кад је заробљен, претпостављају 1915. приликом повлачења српске војске из Србије. С обзиром да је умро у Хрушовану код Брна вероватно је радио на имању неког сеоског домаћина, где се показао као вредан радник кога су и Чеси заволели па су му после смрти подигли споменик са натписом на српском и чешком језику. Био бих пресрећан да тамо одем и лично захвалим Чесима, али инвалид сам, тешко ходам и не бих поднео дуг пут. Можда моји млађи, а имам два сина и ћерку, једном оду тамо – каже за наш лист Матије Марковић.

Извор: ПОЛИТИКА

 

Везане вијести:

Има ли игдје већег споменика људскости? (Фото) | Јадовно 1941.

Споменике Србима руше, војницима Рајха дижу | Јадовно 1941.

Стан’ путниче и прочитај овај спомен | Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: