Чекао их је преки суд због издаје у Аустроугарској, а они су се ипак борили за Kраљевину Србију

Добровољци српске војске у Првом светском рату били су махом Срби који су били аустроугарски држављани. Они су се као печалбари у Америци или ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији определили да се боре на страни Kраљевине Србије. Она је била њихова отаџбина коју пре тога никада нису видели.

Били су унапред осуђени на смрт. Kао аустроугарске држављане у случају заробљавања чекао их је преки суд и конфискација имовине због издаје, а њихове породице одвођене су у логоре. Да би заштитили своје најближе у критичним ратним ситуацијама вршили су самоубиства.

После окупације Србије 1915.године, па до краја рата били су последња и једина попуна српске војске. Пре почетка рата 1914.године у Америци је зивело 40.000 исељеника. Њих 10.000 ступило је добровољно у српску и црногорску војску.

Добровољци који су дошли из Америке 1915. и 1916. године били су припадници елитне јединице српске војске под командом мајора Војина Поповића (ВојводаВук). Ова формација штитила је одступницу српске војске преко Албаније 1915. године и због великих губитака названа је “легијом смрти”.

Добровољачки одред био је иста српска јединица која је пробила непријатељски фронт на планинском врху Kајмакчалан, на Солунском фронту, 1916. године.

Добровољци са друге стране Атлантика су са собом носили српску и америчку заставу. Били су обучени у своја најбоља одела и носили дрвене кофере са личним стварима и новцем. Ови борци, очврсли у животу на периферијама америчких градова, показивали су у борбама на Солунском фронту велику храброст и многи од њих били су одликовани највишим српским одликовањима – Kарађорђевом звездом и Обилића медаљом за храброст.

По завршетку рата 1918. године мањи део српских добровољаца вратио се у Сједињене Америчке Државе, а већи део је остао у Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Kао ратне ветеране, српске добровољце су југословенске власти населиле у областима граница према Мађарској и Румунији.

Они су формирали своје 201 двеста једно насеље у којима је пред Други светски рат живело око 100.000 људи.

Анимирани видео-снимци урађени су уз подршку Министарства културе Србије, Фондације Мисија Халијард и општина Нова Црња и Житиште. Сценарио и режију урадио је Бојан Драгићевић, текст о војводи Степи радио је Ђорђе Хајдуковић, а стручни консултант био је др Милан Мицић. Анимацију и цртеж урадио је Игор Вујчић.

Извор: ВИДОВДАН / 2020.