Бранко Жујовић: Ако Европа нема, традиција има алтернативу

Премиjер Србиjе требало би да се извини своjим сународницима, због изjаве да су им преци у два светска рата гинули за ЕУ. Он добровољно може да седи у магарећоj клупи немачке амбасаде, али само у своjе име. Уосталом, треба да се зна да jе немачка воjска у Подрињу убиjала цивиле, жене и децу „светећи“ воjне поразе у Првом светском рату, о чему сведоче њихова директна наређења из тог времена. За оне коjи желе да схвате тренутак садашњи, то jе више него довољно.

Стогодишњица ослобођења старе и jужне Србиjе у Првом светском рату, коjа jе пала овог октобра, протиче у неразумљивоj тишини. Та календарска равнодушност потиче из социjално-економског безнађа нациjе и кукавичлука политичара. Чак ни вест да бивши министар поседуjе пасош друге државе, више ниjе вест.

Али, зашто ни они коjи су на власти и имаjу само jедан пасош, овог октобра достоjно не обележе стогодишњицу почетка Првог балканског рата? Зашто подвиг Српске воjске из 1912. и 1913. године више ниjе достоjан ни памћења, а камоли активног неговања тековина два ослободилачка рата?

Премиjер Ивица Дачић на комеморативном скупу у селу Драгинац, где су немачки воjници средином октобра 1941. године убили три хиљаде цивила, чак jе изjавио да су убиjени људи, жене и деца, „животе уткали у нову Европу, односно у ЕУ“. Испало jе да jе сва српска невоља у томе што Србе Брисел, после толиких жртава, не пушта у своjе све конфузниjе и нелогичниjе двориште.

То ниjе тачно и то jе патетика првог разреда. Поврх свега, потпуно превазиђена чак и за политички миље из ког Дачић потиче. Жене и деца из Драгинца своjе животе нису добровољно дали за политичку идеjу, нарочито не за Ангелу Меркел или будуће српско партнерство са злочинцима из Приштине. Цивили су животе изгубили мимо своjе воље. Били су брутално убиjени, искључиво због свог словенског порекла.

Ако jе већ говорио у селу Драгинцу и потом ишао у амбасаду Немачке да поjасни шта jе у ствари желео да каже, Ивица Дачић jе дужан да саопшти пуну истину о том догађаjу. Он добровољно може да седи у магарећоj клупи немачке амбасаде у Београду колико хоће, али само у своjе име. Немачка jе била противник Србиjе у оба светска рата, а и данас jе, у другачиjим околностима, то остала.

Злочине над цивилима у Подрињу починила jе 342. немачка дивизиjа, доведена у Србиjу као казнена експедициjа због равногорског и партизанског устанка. По дивљаштву и бруталности према цивилима, Немци су били потпуно jеднаки своjим претходницима из Првог светског рата, чиjе jе злочине документовао Арчибалд Раjс или су их чак надмашили.

Нешто раниjе, пре злочина у Драгинцу и селима Подриња, 21. септембра 1941. године, шаф немачког воjног штаба за Србиjу, Харолд Турнер, писао jе генералу Бемеу да деца и жене одржаваjу везе и снабдеваjу устанике. Према томе, писао jе Турнер, казну мора искусити целокупно становништво, а не само мушкарци.

Беме jе одлично разумео свог претпостављеног, па jе у витешком германском духу воjницима наредио да са цивилима поступаjу уз наjвећу безобзирност. Шта више, своjе наређење да се убиjаjу цивили и деца, називао jе „осветом мртвих“, оних коjи су, покушаваjући да униште Србиjу, у њоj изгинули током Првог светског рата.

Немачким воjницима коjи би одбили да чине бруталности према цивилима, запретио jе преким воjним судом. Због тога jе наjмлађа немачка жртва у Драгинцу, осумњичена за снабдевање и одржавање веза с устаницима, имала свега три дана.

Дакле, немачка политика jе 1941. године покушавала само да „исправи“ пропусте из 1914. и 1918. године. Ниjе неопходно бавити се философиjом историjе или геополитиком, да би се из те чињенице извео закључак. О поуци да не говоримо.

Овакав пут Србиjе у ЕУ jе негациjа српске ослободилачке борбе у оба светска рата, зато што Брисел инсистира на убрзаном анулирању тековина те борбе. У ЕУ места има само за прекумановску Србиjу. Европска униjа ће, разуме се, за себе рећи да jе антифашистичка. Одсвираће вам у то име и своjу химну, ако треба. Али, њен антифашизам jе ексклузивитет коjи се не односи на Словене и Србе.

Све више jе „документарних“ филмова и радова у ЕУ, коjи, не негираjући злочине над Јевреjима, паралелно приказуjу свирепости над Немцима у Другом светском рату, руско надирање, силовања, дирљиве „напоре“ немачких воjника да поштеде становништво у окупираним подручjима и издеjствуjу предаjу код цивилизациjски компатибилних западних савезника.

Џелат се врло одлучно изjедначава са жртвама где год му jе то допуштено. Узрок и последица, мешаjу се у политички коктел коjи треба солидарно да се испиjа. У злочину из освете, тражи се оправдање за злочин.

У тоj, новоj реалности, антифашистичка ЕУ своj „антифашизам“ у Србиjи ће демонстрирати тако што ће придев антифашистички све више везивати за центрифугалне политичке снаге, као што jе случаj у Новом Саду или плаћене геj активисте у Београду, а не снаге националног препорода. Антифашистички и уопште ослободилачки идеал Косова и Метохиjе у Србиjи ниjе у политичкоj агенди ЕУ.

И не само то. Европска униjа jе заjедница неравноправних народа, са различитим прописима за различите народе. Бугарин, Пољак или Француз, у ЕУ нису исто чак ни у формално-правном смислу. Сумњам да jе национална сегрегациjа било коjе врсте или дискриминациjа била идеал хероjа Другог светског рата. Нарочито не српских и руских антифашиста.

Те чињенице српско политичко вођство дужно jе да саопшти jавности, пре него што трагедиjу свог народа из прошлих времена или прећуткивање jубилеjа Првог балканског рата употреби за jеднократно шлихтање ЕУ. У тоj ЕУ, ако икада постане њена чланица, Србиjа ће морати да промени властити однос према своjоj историjи.

Рећи да су побиjена и спаљена деца уткала своjе животе у нову Европу, за мене jе увреда. Много већа од чињенице да у европскоj Немачкоj одавно више нико не помиње генерала Бемеа, коjи ниjе заборављао поразе као што Срби заборављаjу победе.

Зашто мислите да jе данас у суштинском смислу заиста другачиjе? Сматрам да нећу бити лицемер, ако вас подсетим да прве концентрационе логоре, намењене „нижим расама“, Немци нису подигли у доба Адолфа Хитлера и нациста, него у освит XX века, у колониjама у Африци. Проверите, ако ми не веруjете и ако сматрате да jе Европа чаша чисте, изворске воде коjа чека да jе жедни попиjу.

Извор: ВИДОВДАН