Брадина – мјесто које свједочи о страшном страдању Срба

Брадина је мјесто које свједочи о страшном и великом страдњу српског народа на простору Херцеговине, и о чијим размјерама говори податак да у Брадини живи двоје Срба, а преко љета долази још њих шесторо, речено је данас у Сарајеву на радионици под називом „Суочавање са прошлошћу оптерећеном насиљем у БиХ“.

Свештеник у Коњицу Милан Бужанин рекао је да су ово двоје стараца вјероватно опростили злочине који су им се догодили, јер тако учи и хришћанска православна вјера, и саживјели се са комшијама јер су пензионери, па и немају неке велике животне прохтјеве.

„Ипак, одрживи повратак Срба у Брадину није могућ, јер људи средњих година који би се ту вратили немају могућност сталног запослења. Отежавајућа околност је што се послије толико година од краја рата тек процесуирају они који су починили те злочине, и то нимало није допринијело помирењу. Стање је `забетонирано` и остало је на нивоу из периода рата“, указао је Бужанин.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић рекао је да је, према попису становништва из 1991. године, Брадина имала 665 становника, од којих су 603 били Срби, 32 Хрвати, 16 Муслимани, 12 Југословена и двоје из реда осталих. Прије почетка ратних догађаја у Брадину је дошло око 300 избјеглица из околних мјеста, Коњица, Мостара, Сарајева, тако да је у том периоду у Брадини боравило око 900 људи.

„Због стратешког значаја овог насеља 25. маја 1992. године око 3.000 припадника муслиманских и хрватских паравојних формација крећу у напад на Брадину, која је до тада била под контролом већинског српског становништва. Неколико десетина слабо наоружаних мушкараца није било у стању да пружи отпор и одбрани Брадину у овом нападу. Насеље је у потпуности спаљено и уништено, Црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена, а становништво убијено на најбруталније начине, протјерано и одведено у логоре Челебићи и Мусала. За само два дана, од 25. до 27. маја 1992. године, убијено је 47 цивила“, навео је игуман Павловић.

Он је напоменуо да је у логорима Челебићи и Мусала било заточено 330 цивила који су на најсвирепији начин мучени, а у овим логорима је убијено још двадесет људи из овог насеља.

Игуман Павловић напоменуо је да је потребно увијек се дистанцирати од оних који су чинили злочине и те људе, било да су Срби или из других народа, називати злочинцима, а жртве сваког народа прихватати као жртве.

„То је поента организоване радионице `Суочавање с прошлошћу оптрећеном насиљем у БиХ`“, навео је игуман Павловић и додао да Међурелигијско вијеће БиХ организује већ трећу годину посјету мјестима страдања Срба, Хрвата, Бошњака и осталих, што је прилика да се сви суоче са својим страдањем, али и страдањем других народа.

Циљ европске радионице „Суочавање с прошлошћу оптрећеном насиљем у БиХ“, која је почела данас и траје до 26. априла, јесте да учесници, који су из различитих европских земаља, али и из БиХ, саслушају једни друге. Радионице организује њемачка фондација „Максимилијан Колбе“ заједно са Међурелигијским вијећем БиХ.

Током радионице предвиђен је обилазак четири локације на којима су страдали Срби, Бошњаци, Хрвати и Јевреји, а учесници ће имати прилику да чују свједочења преживјелих жртава о томе како су се злочини догодили.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду | Јадовно 1941.

У Коњицу убијено 382 Срба | Јадовно 1941.

Ни четврт вијека од злочина над Србима нико није оптужен …