Borislav Komad: Stepinac i Nirnberg

Nebrojeno puta se pisalo, govorilo i postavljalo pitanje da li je kardinal Alojzije Stepinac ratni zločinac ili kandidat za – sveca

NEBROJENO puta se pisalo, govorilo i postavljalo pitanje da li je kardinal Alojzije Stepinac ratni zločinac ili kandidat za – sveca! Naša država ga je posle završetka Drugog svetskog rata označila kao ovo prvo, i osudila na 16 godina tamnice. Ali najviši vrhovi Vatikana, potpomognuti zagrebačkim naslednicima na Kaptolu, odbacuju i samu pomisao da je ovaj predvodnik katoličke vere u vreme nakazne, fašističko-ustaške tvorevine NDH podržao zastrašujući genocid na srpskim narodom.

Do pre dva meseca uvereni kako su uspeli u tom paklenom naumu, likujući da će Stepinac konačno postati svetac, silno ih je razočarao niko drugi nego neprikosnoveni vođa svetskog katoličanstva oprezni papa Franja, tražeći da mešovita komisija predstavnika pravoslavnog krsta i katoličkog križa preispita ratnu ulogu kardinala, kako bi doneo konačnu i neopozivu odluku koja, naravno, ne bi, u slučaju da ovaj bude proglašen za sveca, obavezivala pravoslavce da promene mišljenje. Ali, to odlaganje odluke kao da se ne dotiče vrha Katoličke crkve u Zagrebu, pa su pre desetak dana, uz pomoć istovernih lobista uspeli da u Evropskom parlamentu organizuju izložbu i konferenciju nazvanu „Hrvatski svetac – kardinal Stepinac“!

Kad sam u jesen 1978. radio intervju sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova SR Nemačke Gerhardom Baumom, povodom odluke njegove vlade da uprkos presudi Višeg zemaljskog suda u Kelnu da ustaški terorista Stjepan Bilandžić zbog svojih antijugoslovenskih zlodela može biti izručen tadašnjoj Jugoslaviji, vlada u Bonu, na čelu sa kancelarom Helmutom Šmitom, uložila je veto na sudsku odluku i, naravno, ovaj zlikovac proglašen je – nevinim!

Pre nego što je uključen kasetofon, Baum mi je rekao i sledeće: „Čudna je vaša država kad ste zbog jednog pojedinca toliko zategli odnose sa nama, a istovremeno nema kod vaših katolika čoveka koji se nije poklonio senima Alojzija Stepinca, sahranjenog u centru Zagreba na Kaptolu, iako je ime tog gospodina pominjano i na suđenju najvišim nacističkim zločincima 1946. godine u Nirnbergu!“

Zato nije zgoreg da naši predstavnici u najavljenim razgovorima sa rimokatoličkom stranom, koje je inicirao papa Franja, „pročešljaju“ zapise sa suđenja u Nirnbergu i vide u kom se kontekstu tada pominjalo ime Alojzija Stepinca.

Korist može biti velika, a šteta nikakva!

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Koliko je zapravo svet bio kardinal Alojzije Stepinac …

Svetozar Livada: Čitao sam dnevnik Alojzija Stepinca …

Stepinac u evropskom parlamentu | Jadovno 1941.