Борислав Комад: Хрватска у више колона

Од проглашења независности огроман број Хрвата марширао је у једној, јединој колони. Све донедавно, уз часне изузетке, јединствена колона добила је конкуренцију, и то на јавној сцени

ЧУДНА ли чуда шта се све дешава у држави Хрватској, већа чак од истина измишљене приче о појави Госпе у „њиховом“ Међугорју, која је намамила стотине хиљада заблуделих верника, празнећи им џепове.

Од проглашења независности – 25. јуна 1991. – уз више него здушну помоћ са западних страна, пре свега Немачке и Ватикана, огроман број Хрвата марширао је у једној, јединој колони, уз (не)званичну паролу и славље како су, коначно, скинули јарам са врата „југо-робовања“ на челу, наравно, са Србијом.

Почев од 1. децембра 1918, када су као поражена страна ипак примљени у Краљевину СХС, баш као и маја 1945. опет као поражени прихваћени од нове државе, наставили су у потаји у истом смеру.

И за све то време, марширали су, невољно, али силом прилика, у само једној колони, позивајући се искључиво декларативно на „братство и јединство“, не би ли на тај провидан начин безуспешно покушали да окају грехове своје ратне прошлости.

Све донедавно, уз часне изузетке, јединствена колона добила је конкуренцију, и то на јавној сцени.

То се понајбоље показало приликом недавног, више него тужног присећања на страхоте једног од најмонструознијих логора смрти из Другог светског рата – Јасеновца.

Колону, под надзором званичног Загреба, предводили су представници врха власти, истина, невољно, ограђујући се од усташких злочина, али не помињући ни олује, ни бљескове, који су били ништа друго него наставак онога што је започето 10. априла 1941. и проглашења такозване НДХ.

Тако, на пример, разбијач СФРЈ, чиме се јавно дичио, Стјепан Месић, у свом говору, овог пута као солиста, приказао се као антифашита над антифашистима не марећи да гавран што се више пере постаје све црњи!

Друге две колоне које су се, издвојено, појавиле на пољима смрти, представљали су некадашњи хрватски челници Иво Јосиповић и Зоран Милановић, друга са преживелим логорашима и њиховим потомцима. Успеле су, после више деценија, да уместо једне ипак сачине још две и тиме узнемире ону зачетну, најављујући вишегласје, наравно из нарочитих побуда и мотива.

Али, то, нажалост, с обзиром на свакодневно антисрпско распиривање у Хрватској, почев од усташког урлања на фудбалским стадионима, халама и приредбамама, значи да у „њиховој лијепој“ из заседе која стално вреба, многи већ подуго користе прилику да формирају најзлослутнију колону! Ону најмрачнију, наравно!

Аутор: Борислав Комад, новинар

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Зависни од независности | Јадовно 1941.

Вруће пацке Загребу | Јадовно 1941.