Boris Malagurski za Srpsku istoriju

Za sajt Srpska istorija govori Boris Malagurski, srpski i kanadski filmski režiser, producent, scenarista, televizijski voditelj i aktivista

Intervju vodi Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA

– Vaši koreni potiču iz poljskog grada Mala Gora, vaši preci doselili su se u 17. veku?

Poreklo mog prezimena je, zapravo, subotičko. U Bici kod Sente se u vojsci Eugena Savojskog od strane Turaka ranjen jedan vojnik, koji je prebačen u vojnu bolnicu u Subotici, gde je odlučio da ostane. Prezime je dobio po rodnom mestu i to prezime danas nosim.

– Kako ste krenuli da se bavite dokumentarnim filmom i režijom, bili ste jedan od mlađih reditelja, a vrlo brzo ste dostigli velike uspehe?

Prvi film sam snimio sa 8 godina sa društvom iz škole. U osnovnoj školi smo snimali amaterske rimejke omiljenih filmova, a u srednjoj školi smo snimali originalne dokumentarce i igrane filmove. Prvi uspeh sam postigao dokumentarnim filmom o mom odlasku u Kanadu, koji je osvojio nagradu u Torontu.

– Izašao je vaš novi film „Težina lanaca 3“, svetska premijera održana je u Čikagu 28. septembra. Projekcija je ispraćena burnim aplauzom pune dvorane o čemu se u filmu govori, koja je tema i kada će moći da se pogleda u Srbiji?

Film kroz analizu NATO bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom, što je dovelo do porasta u broju malignih oboljenja kod građana i do ekološke katastrofe, objašnjava kako je naš prostor postao eksperimentalna laboratorija velikih sila. U Srbiju stiže na zimu.

– Albanska dijaspora u Njujorku organizovala je proteste protiv vas na premijeri filma „Težina lanaca 3“, držali ste se hrabro, bilo je napeto, kako je bilo? Poručili ste demonstrantima da istina izlazi na videlo i da ne mogu više da je guše.

Njujorška policija mi je obezbedila pratnju do bioskopa, a kad sam video da Albanci pokušavaju da nasilno spreče održavanje premijere, izašao sam da im kažem da neće uspeli. Nisu uspeli. Jedan Albanac je uhapšen nakon što je nasrnuo na publiku, ali premijera je održana.

– Podigli ste i tri prsta prema albanskim demonstrantima dok su vikali UĆK?

Jesam. Istinom protiv laži, pravdom protiv nepravde.

– Zašto vas više nema na TV Hepi, radili ste kao urednik i voditelj „Revolucije”, bile su to odlične analize. Da li planirate da se vratite na nekoj od televizija?

Prvi deo pitanja je više za TV Hepi. Trenutno sam na Slobodnoj Televiziji.

– Kako vidite izlaz iz krize po pitanju Kosmeta, upoznati ste dobro sa situacijom iza sebe imate rad na filmu “Kosovo: Momenat u civilaciji”?

Često se postavlja lažna dilema između rata i pasivnosti — treći izbor postoji, a on se sastoji u neprestanoj borbi za naše interese na Kosovu i Metohiji, bilo da se radi o pomoći našim sunarodnicima na Kosmetu, bilo da se radi o lobiranju na svetskom nivou. Da to nema uticaja, ne bi mi Haradinaj zabranio ulazak na Kosmet povodom mog filma.

– Da li možemo da se nadamo u rusku zaštitu, po pitanju Kosmeta, kako vi vidite taj odnos između Srbije i Rusije i Srbije i zapada?

Neće Rusi biti veći Srbi od Srba, prvo mi moramo da odredimo dugoročnu strategiju za borbu za Kosovo i Metohiju, a tu će Rusija svakako da nas podrži. Čak ni Zapad više nije toliko složan po pitanju Kosova, vremena se menjaju.

– Godine 2005. Emigrirali ste u Kanadu i snimili dokumentarni film o svom odlasku iz Srbije, da li je to bio težak period za vas?

Svaki početak je težak, ali ne bih da kukam.

– Dobili ste nadimak „srpski Majkl Mur”, kada je to bilo?

Nadimak sam dobio 2010. godine u “Politici” povodom mog filma “Težina lanaca”.

– Snimili ste 2009 godine, dokumentarni film o Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, kako je teklo snimanje, sa čime ste se sve susreli?

Upoznao sam Srbe na ivici egzistencije, koji su bili konstantno ugroženi od strane Albanaca. Nažalost, i danas je slična situacija. Snimanje je bilo veoma potresno, jer sam imao 19 godina i morao sam vrlo brzo da sazrim kako bih shvatio ozbiljnost situacije.

– A 2010. godine, snimili ste vrhunski dokumentarni film „Težina lanaca”, taj film uvršten je u arhiv biblioteke Kongresa SAD u Vašingtonu.

Jeste, i u biblioteci Kongresa je taj film uvršten u kolektivno nasleđe čovečanstva. Nema ničeg lepšeg nego kad znate da će pozitivna dela da vas nadžive.

– Sa Ivanom Rajović 2012. godine režirali ste dokumentarni film „Pretpostavka pravde”, o čemu se tu radi?

O slučaju Taton. Pogledajte ga, ima ga na Jutjubu, radi se o još jednoj nepravdi koju smo želeli da rasvetlimo.

– Hoću. Radili ste intervju sa Novakom Đokovićem, da li imate neki znimljiv detalj da nam prenesete?

Novak je živa legenda, ali najveći utisak je na mene ostavila njegova neposrednost. Skroz je opušten i čast mi je što ga poznajem.

– 2014. godine je premijerno prikazan novi dokumentarni film „Težina lanaca 2”, koji film je iziskivao najviše napora?

Svakako “Težina lanaca 3”, ali kao što ranije rekoh, ne volim da kukam o naporima i problemima, ja sam neko ko se bavi vrednim radom i rešenjima.

– Recite nam nešto o vašem prvom igranom filmu pod nazivom “Lajkuj me milion puta” koji se bavi aktuelnom temom rijaliti programa.

U filmu glume Miloš Biković, Nikola Kojo i Maja Šuša, a radnja filma se odvija na televiziji na kojoj je profit iznad svega — sve dok se vlasniku televizije to ne obije o glavu. Radi se o kratkom igranom filmu koji je do sada prikazan na festivalima u Beogradu i Sarajevu.

–  I za kraj, da li planirate da radite film o srpskom stradalaštvu i patnji kroz 20 vek, to nam je potrebno, da se sa tim zločinom i genocidom upozna svet, a to vi možete da postignete. Razmislite o tome.

Te teme se dotičem u skoro svim filmovima, ali nažalost, ima još mnogo neispričanih priča. Svakako ću nastaviti da promovišem istinu o našem narodu i boriću se za pravdu dok sam živ.

Intervju vodio Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA