Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу заборављена прича

У одбрани земље 7. априла 1941. године херојски изгубили животе Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић

У априлу се навршава 77 година од када је немачка авијација у Другом светском рату бомбардовала Београд. У тој операцији са земљом је сравњен велики део престонице, настрадало је више хиљада грађана, нанета је непроцењива штета важним инфраструктурним објектима, националним и културним институцијама. Међу причама које је прекрио заборав је и она неиспричана о судбини  помоћног аеродрома код Лазаревца уништеног у бомбардовању 7. априла 1941. године.

У одбрани земље од нацистичке Немачке, на том месту је девет авијатичара херојски изгубило животе – Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић.

– У историји српског народа постоје многи неистражени догађаји, заборављени јунаци, неизграђена спомен-обележја, упркос настојањима да се сачува традиција и идентитет минулих столећа. Једна од заборављених прича је и она о помоћном аеродрому код Лазаревца. У архивској грађи и бројним делима написаним о Ваздухопловству Краљевине Југославије нису постојала сазнања о бомбардовању Лазаревца и страдању помоћног аеродрома у току напада немачке авијације у краткотрајном Априлском рату 1941. године. Траг о постојању аеродрома у Лазаревцу у вези је са Улицом шест авијатичара, која је установљена 1984. године на основу иницијативе групе грађана – објашњава проф. др Милорад Ђоковић, новинар и публициста, аутор мултимедијалне изложбе „Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу и погибија девет авијатичара”.

Ова поставка отворена је поводом Дана ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, у галерији „Савременици” лазаревачког Центра за културу, 24. децембра. Међу званицама на отварању били су Злата и Љубиша Кордић, ћерка и унук Лабуда Егића, авијатичара погинулог на лазаревачком аеродрому.

Реконструкција догађаја из 1941. године трајала је више деценија, а почела је новинским текстом Милорада Ђоковића објављеним у „Експрес Политици” 1982. године. Анализирани су, затим, релевантни архивски извори, уложен напор аутора, стручњака и ентузијаста који су имали жељу да се утврди истина о страдању припадника краљевске авијације.

– У монографији „Лазаревац и околина” објављеној 1962. године наводе се погрешни подаци да је другог дана рата град осетио дејство злогласних „штука”, са констатацијом: „Мали помоћни аеродром у непосредној близини Лазаревца био је циљ напада извршеног већ око осам часова. Но, авиони су били склоњени, страдао је делимично град и његово незаштићено становништво”. Једино што је било неспорно јесте да је приликом бомбардовања тешко оштећена Црква Светог Димитрија са Спомен-костурницом погинулих у Колубарској бици. Десет година касније, 1972, у делу „Ваздухопловство у НОР-у 1941 – 1945”, аутора Боже Лазаревића, објављена је бледа слика авиона са потписом „Попаљени авиони код Лазаревца, априла 1941”, али без икаквог описа овог догађаја. Био је то први и једини траг о страдању аеродрома иако је касније објављено тридесетак књига о авијацији Краљевине Југославије и Априлском рату када су пилоти Шестог ловачког пука херојски бранили небо Југославије од вишеструко надмоћнијег непријатеља – прича Ђоковић и истиче да је допринос реализацији овог пројекта дала Организација резервних војних старешина општине Лазаревац са Браниславом Аночићем, пуковником Војске Србије, на челу.

Погинули авијатичари, осим Луке Стојановића, који је сахрањен у селу Ђинђуше у Бојнику, покопани су на лазаревачком гробљу. И после толико деценија на гробљу не постоји спомен-обележје посвећено овим јунацима. Једна улица у Лазаревцу носи име авијатичара, али нажалост погрешно. Уместо улице Девет авијатичара, на таблама стоји – Улица шест авијатичара.

– Поводом годишњице бомбардовања, на месту где је некада био аеродром, а сада је Дом здравља „Др Ђорђе Ковачевић” и Специјална болница за ендемску нефропатију, биће подигнута спомен-плоча у знак сећања на изгинуле авијатичаре – каже Ђоковић.

Бомбардовали Београд са 1.570 авиона

Немачка је за напад на Југославију ангажовала 590 ловаца, 800 бомбардера, 280 извиђача, укупно 1.570 авиона – без армијске авијације и транспортних авиона. У операцији названој „Страшни суд” без објаве рата први напад на Београд почео је 6. априла 1941. године у 6.30 часова, одмах после Хитлеровог говора на радију. Првог дана, у нападу на град учествовало је 500 бомбардера, уз заштиту 250 ловаца.

Бомбардовање је настављено у више таласа 7, 11. и 12. априла. У немачким изворима се наводи да је 7. априла 1941. године формација „Јункерс Ју-87” коју су сачињавале злогласне „штуке” бомбардовала и помоћно летилиште код Лазаревца где је уништен или тешко оштећен велики број југословенских школских авиона на земљи.

Описујући дејство немачке авијације, мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији, у делу „Ваздухопловство у априлском рату” наводи: „Ваздухопловна групација Арад је два пута нападала Београд, мањим снагама Штука (око 60 авиона), трагајући за југословенским авионима на земљи, а нападали су и аеродроме: Лазаревац, Смедеревска Паланка, Старо Топоље (Ђаково) и Нови Сад”.

Аутор: Бранка Васиљевић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Непозната прича о српском хероју – пилоту из Другог светског рата

Српски „орлови“ бране небо од Хитлеровог „страшног суда“

Пилот Ђорђе – Ђоко Путица: Херцеговац који је бомбардовао Трећи рајх

Витезови београдског неба: Шести ловачки пук!