fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Бомбардиран је Београд, рат је почео

Недјеља је. Облачно вријеме. Митар Амиџић, годину дана старији од мене, и ја идемо код мог вршњака, нашег заједничког колеге Предрага Попаре (Баће) и чујемо звук авиона. Дођосмо до Баћине куће кад ту неки људи причају са Баћиним оцем о томе да је бомбардиран Београд. Митар и ја одмах трчимо натраг кући да донесемо ту вијест. Отац и мати се чуде, довикују некима који пролазе тротоаром и питају да ли је истина то што смо чули. Ето и свијета из цркве. Неки застају, родитељи причају са њима нагнути кроз прозоре. Застају углавном рођаци и кумови. Они из католичке цркве само пролазе, не застају. У тој причи нетко рече да је господин прото Јован Марковић у проповиједи рекао: “Биће дана, ал’ добрих неће, биће људи, ал’ Срба неће”. Прелети и један авион, неки кажу да је њемачки – да то онај Шваба Јунг лети изнад Грубишног Поља јер је ту руководио торњем, бушотином за нафту 1939. на Ђукића огради.

Наредних дана је у Грубишно Поље дошла југославенска војска. Ту, преко пута Баћине куће у Ковачевића дворишту, има двадесетак војника. Кухају храну у великим котловима. У другом дијелу дворишта има неколико кола-ладица (стране су од дасака, не од плетница). Кола су увршена товаром и прекривена лијепо затегнутом церадом. Нас тројица углавном се занимамо око кухиње и, гле, сад – Митар из некакве посуде донесе неколико дебелих макарона који су шупљи, али и заврнути. Почесмо да вијећамо, да се чудимо: „Ма, добро, мог’о га је провртати, ал’ како га мог’о провртат’ кривог? Па не може имат’ тако криво сврдо”. Настављамо ми око тога кривог и шупљег, подебелог макарона, кад – долазе неки људи са коњима на којима су амови, а вегијере кочијаши носе у рукама. Препознајем међу њима мог ујака Стеву Ђукића. Сви они притјерују коње оним пуним колима, окрећу коње и наводе их натрашке уз руду кола, прежу. Сад смо нас тројица промијенили објект интересовања. Један од оних војника или официра каже да се то вози муниција за Челиће. Тамо се, кажу, туче са Нијемцима бањалучка артиљерија која је уништила из једног штагља три њемачка тенка и Нијемци су стали. Нетко наставља причу: „Е, лако су они налетили тенковима на коњицу са сабљама”.

 

< Злосутно прољеће                                              Садржај                                  Хрватска сељачка заштита на сцени >

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: