Bokan: DA SMO STVARNO OZBILjNI I RODOLjUBIVI OVO BI BILA VEST GODINE

Sećate li se početka devedesetih i tajanstvenih, ohrabrujućih vesti o postojanju izvesnog ”kapetana Dragana”, koji je došao iz daleke Australije i u Kninu formirao jedinicu srpskih specijalaca (takozvanih ”knindži”)?

Izvor: Dragoslav Bokan – Fejsbuk stranica 28. mart 2020. ;

NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima.

I vašeg oduševljenja zbog ovakvog ”buđenja Kraljevića Marka” iz tmina istorije i njegovog pojavljivanja pred nama, sada i ovde? 

Dugo nismo znali ni kako izgleda, ni ko je ovaj mistični srpski vojskovođa, koji je uspeo da, u kratkom roku, formira i obuči jednu super-organizovanu borbenu jedinicu, kakvu smo do tada mogli da gledamo samo preko svetskih televizijskih stanica.

I počele su one prelepe, uzbudljive mitske priče o nepobedivom Srbinu, koji se ne bavi politikom i ispravljanjem naših bezbrojnih ”krivih Drina”, već konkretnom borbom protiv najjačih i najbrutalnijih jedinica tek uspostavljenih hrvatskih oružanih snaga.

Umesto kukanja zbog ustaških zločina i rasprave o tome ko je najkrivlji zbog našeg neshvatljivog zaborava genocida nad srpskim civilima u NDH, ovaj naš sunarodnik ”bez biografije” i nijedne jedine njegove fotografije, krenuo je u realno sprečavanje ponavljanja krvavih strahota od pre pola veka na istim tim prostorima.

Delima, a ne (već odavno  devalviranim) rečima. 

Ja sve to nikada neću zaboraviti, dok god sam živ!

To krilato, adrenalinsko osećanje srpske snage, junaštva i vojničkih veština & sposobnosti. A posebno zato što sam, sa legitimacijom novinara ”Duge” (i na početku mog bavljenja srpskom borbom protiv udruženih neprijatelja našeg naroda) boravio u kninskog tvrđavi i tamo sreo, licem u lice, tog mističnog ratnog komandanta.

I imao prilike da razgovaram sa njim i njegovim herojskim ”knindžama” (uskoro: ”crvenim beretkama”). Da se i lično uverim da taj ”kapetan Dragan” stvarno postoji, kao i njegovi srpski, viteški super heroji… 

U međuvremenu se toliko toga promenilo. Pojavile su se i prve Draganove fotografije, razbacani isečci njegove australijske biografije, pa onda i njegov povratak u Beograd, ”Fond Kapetana Dragana”, prerastanje ”knindži” u ”crvene beretke” (i, zatim, u ”Jedinicu za specijalne operacije), Draganov obilazak njegovog čuvenog ličkog mrkog medved(ić)a iz Knina (maskote boraca SAO Krajine, koji je tada dobio ime ”Knindža” i, na kraju, završio u beogradskom Zoološkom vrtu), te ”Oluja” i tragični pad Republike Srpske Krajine, bombardovanja Republike Srpske i Jugoslavije, ”Kumanovski sporazum” i Petooktobarski prevrat (u režiji američke Centralne informativne agencije), otvaranje golf-terena

u Žablju (u njegovoj režiji), Draganova svedočenja u Hagu i besno razočarenje sudskih istražitelja i tužilaca zbog (po Srbe srećne) promene njegovog stava u doslovno poslednjem tranutku, njegova tužba protiv australijskog lista koji ga je nazvao ”ratnim zločincem”, novokomponovana optužnica protiv njega nekog hrvatskog županijskog suda (koja je, tako, odbranila optužene Australijance), zahtev hrvatske države za izručenjem Dragana Vasiljkovića (alias Daniela Snedena) i šokantno izručenje (prvo te vrste u istoriji Australije, kada je reč o njenim državljanima), pa suđenje u Splitu i odlazak na služenje (ničim dokazane, iz političkih razloga donete kazne), razni zatvorski incidenti i ekstremno strog režim odnosa prema Draganu i upornog odbijanje svoh predloga njegove odbrane za makar minimalno skraćenje tih odokativno presuđenih 13.5 godina…   
I sada je, konačno, jedan od najvećih srpskih junaka modernog doba izašao iz hrvatske tamnice.

Danas. 

A ta vest, nažalost, nije izazavala ni hiljaditi deo one pažnje koju bi zaslužila u nekadašnjim vremenima i u nekim (pa skoro svim) drugim narodima. Jer smo danas svi zaokupljenim nekim drugim brigama, problemima i razmišljanjima.

Kao da je naša lična sudbina i strah od biomedicinskog neprijatelja veći nego sva naša ljubav za one koji su se svojim telima i životima borili sa najstrašnijim srpskim neprijateljima u prošlom veku. 

Pa, makar ovako, da ispravimo delić te zajedničke nepravde nanesene ne samo komandantu ”knindži”, već i svima nama koji smo, davno nekada, verovali u duboki smisao našeg otadžbinskog rata i naše odsudne borbe na život i smrt sa onima što su pokušavali da dovrše genocid nad nama iz prethodnog rata.

Da se, na čas, podsetimo sebe samih iz tih dana i naših patriotskih osećanja i ubeđenja…

P. S. Kapetan Dragan je ostavio ovaj zapis o tome šta se zapravo dešava sa (često lažno) optuženim Srbima u hrvatskim zatvorima.

Pa da ga čujemo: 

”Tokom mog ‘boravka’ u Hrvatskoj došao sam do strašnog saznanja da je moguće da u državi koju je priznao ‘civilizovani svet’, koja je postala sastavni deo EU, vlada i dalje otvoreni nacistički progon srpskog naroda! Po hrvatskim zatvorima već godinama trunu časne srpske patriote, grehom rođenja! Locirao sam 63 slučaja protiv Srba koji se i površnom proverom moraju svrstati u kategoriju ‘greha počinjenog rođenjem’ ili diskriminatorskog drakonskog kažnjavanja – samo zato jer su Srbi!”