fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Бојан Вегара: Срђан и Сташа су погинули испред зграде, а имали су само 12 и 13 година

Свако примирје је однијело неколико дечијих живота и баш свако су они прекршили.
Наташа Учур и Милица Лаловић убијене 11. марта 1995.

Данас је Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева и обузе ме нека језа и хладноћа.

Сјећам се дана кад су убијене Наташа и Милица, свирала је узбуна и прекинута је школа, јер је 50 метара од прве линије. Касније нам је јављено да су на Грбавици убијене из снајпера Наташа и Милица.

Наравно било је примирје, а од примирја највише нас је страдало. Свако примирје је однијело неколико дечијих живота и баш свако су они прекршили. Свијет ми нисмо много интересовали и тај свијет није хтио да зна за нас.

Били смо гладни, жедни, бједни. Нагутали смо се прашине од граната, чије детонације су знале да из нас избију сав ваздух. Накупили смо се мема и влаге подрума и ходника без трунке свијетла. Били смо експерти за избјегавање метака и претрчавање брисаног простора.

Али, много нас није преживило.

Убијали су нас као псе и били смо им омиљени плијен, јер гледали су нас као на длану. Сјећам се кад је погинуо Гвозден имао је 14 година, а тај дан смо били дуго заједно у хаустору. Памтим кад сам га мртвог видио и кад сам очи покрио длановима и пустио крик. Данима нисам имао сна, а и сад видим ту олабављену дјечију руку испалу са носила, низ коју тече млаз крви.

Сјећам се кад сам договорио размјену метака за колекцију са Срђаном на коју није дошао. Погинуо је сат касније. Он и Сташа погинули су испред зграде, а имали су само 12 и 13 година, а и тада је било неко примирје. Плакао сам дуго до у ноћ, јер знали смо се и сви смо у центру Хаџића били како браћа.

Знам кад је погинула Гордана 13 год, Никола 16 год, Тодор 4 год, Бојана 11 год и још много њих.

Данас наше муке мало кога интересују и та наша страдања се ријетко помену. А ја вам се кунем, да смо сви хероји и како је рекао у једном коментару на мој текст покојни Боро Крсмановић, један од наших највећих ратника „Нисам ја ништа бољи борац од дјеце која су живила у Хаџићима, сви сте ви хероји.“

Извор: Бојан Вегара – Фејсбук страница

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: