Кад Хрватска достојанствено прославља злочин

Хрватски званичници на прослави Бљеска

Пише Игор Јовановић

У Окучанима се 1. маjа окупио цео државни и воjни врх Хрватске, хиљаде узбуђених цивила, устрептали ветерани у парадним униформама, jединице Гарде са све сабљама. У Београду, на парастосу у Цркви Светог Марка, jедва двестотинак стариjих људи. Хиљаде и хиљаде других на излетиштима, уз роштиљ и пиво, далеко од било какве помисли да се тог дана обележава и годишњица масовног протеривања Срба из Западне Славониjе. Такве слике су у свет послале Хрватска и Србиjа на 20-годишњицу воjне операциjе „Бљесак“

Хрватска, иако сада чланица Европске униjе, ни 20 година после акциjе током коjе jе хрватска воjска освоjила важно подручjе контролисано од Срба и тако наjавила и скори слом целе Републике Српске Краjине, нестале у акциjи „Олуjа“, спроведеноj само три месеца након „премиjере“ у „Бљеску“ и масовног изгона Срба, ниjе показала много емпатиjе према српским жртвама. На свечаности у Окучанима окупио се цео државни врх, што jе последњих месеци реткост због нетрпељивости коjу међусобно гаjе премиjер Зоран Милановић из Социjалдемократске партиjе и председница Колинда Грабар Китаровић из Хрватске демократске заjеднице. Сада су, међутим, заjедно посматрали свечану поворку у коjоj су у Окучанима 1. маjа учествовали припадници бригада „Громови“, „Тигрови“, „Куне“ и „Соколови“, као и Специjалне полициjе МУП-а и „бранитеља“. Хрватски лидери су затим положили венце на спомен-обележjе погинулим  воjницима. Но, у свом говору, Колинда Грабар Китаровић ниjе говорила о прогону Срба из Славониjе 1995. године. Она jе само казала да jе обележавање „Бљеска“ − „дан када доиста треба славити заjедништво“. „Заjедништвом смо победили у ‚Бљеску‘, касниjе у ‚Олуjи‘, ослободили Хрватску и повели jе на пут чланства у ЕУ и НАТО. Заjедништвом ћемо jе повести на пут благостања“, рекла jе председница Хрватске у окучанскоj школи, где jе отворила Бранитељске спортске игре.

ИМА ЛИ КРАЈА ЕКСХУМАЦИЈАМА?

Дакле, ни речи о невиним људима коjи су масовно страдали у хрватскоj акциjи пре 20 година. А броjке и чињенице су неумољиве. Наиме, током дводневне операциjе „Бљесак“, коjа jе почела око пет сати уjутро артиљериjским нападом на Пакрац, страдао jе велики броj српских цивила, а око 30 000 њих напустило jе то подручjе. Према извештаjу Хрватског Хелсиншког одбора за људска права од 24. jула 2003, у акциjи су припадници хрватске воjске убили укупно 83 српска цивила. Од тог броjа, 30 jе убиjено у нападима на избегличке колоне, а 53 особе у своjим кућама. Подаци Документационо-информативног центра „Веритас“ из априла 2003. jош су поразниjи за Хрватску. Према тим документима, првих дана маjа 1995. убиjено jе или нестало 283 Србина из Западне Славониjе.

Хрватска воjска у агресиjи на Западну Славониjу

Иако jе броj цивилних жртава застрашуjући, а многи од њих убиjени су у нападима на избегличке колоне, нико од хрватских званичника због операциjе „Бљесак“ ниjе одговарао пред Хашким трибуналом, нити jе познато да су неки осуђени пред хрватским судовима. Према доступним подацима, Трибунал jе због злочина у „Бљеску“ и „Олуjи“ припремао оптужницу против првог председника независне Хрватске Фрање Туђмана, али jе он умро 1999. године, пре него што jе и званично постао хашки оптуженик. У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су и бившег начелника Генералштаба хрватске воjске Петра Стипетића, али jе он после истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акциjа „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуjа“.

Хашки истражитељи су, потом, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице. У jулу 2005. Хашко тужилаштво jе примило приjаву против генерала Младена Круљца због ратног злочина у Западноj Славониjи, а иста приjава прослеђена jе и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада ниjе подигнута оптужница. Тачниjе, само месец дана након приjаве против Круљца, тадашњи хрватски председник Стjепан Месић унапредио jе генерала у чин генерал-пуковника.

Са друге стране, Срби су после „Бљеска“ само могли да броjе оптуженике и лешеве ексхумиране широм Хрватске. Наиме, дан после напада на Западну Славониjу председник РСК Милан Мартић наредио jе ракетирање Загреба, коjе jе траjало два дана, због чега jе касниjе оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Сматра се да су воjници РСК испалили на главни град Хрватске 23 проjектила, а у нападима jе погинуло шест људи, док jе 176 рањено. Како се приближавала ЕУ, тако су у Хрватскоj проналажене и масовне гробнице Срба несталих у „Бљеску“, али то ниjе спречило ход Загреба ка Бриселу. Тако jе у jулу 2010. на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у Западноj Славониjи ексхумирано 28 тела, међу њима и деце, из заjедничке гробнице настале током акциjе „Бљесак“. У маjу 2011. ексхумирано jе 48 Срба убиjених на гробљу у селу Врбољани, а годину дана касниjе у општини Новска jош 28 тела.

Парастос жртвама Бљеска

Укратко, Комисиjа за нестала лица Владе Републике Србиjе саопштила jе у jулу 2014. године да су из регистрованих гробница на териториjи Хрватске, од 2001. до 2013. ексхумирани посмртни остаци 1 035 жртава српске националности страдалих у акциjама „Бљесак“ и „Олуjа“. У маjу 2013. Тужилаштво за ратне злочине Србиjе саопштило jе да тесно сарађуjе са Тужилаштвом Хрватске на расветљавању убистава 21 српског цивила првог дана акциjе „Бљесак“, али исход истраге ниjе познат jавности.

У светлу ових чињеница, као и изостанка било какве почасти за српске жртве, готово jе несхватљива изjава председника Хрватске демократске заjеднице Томислава Карамарка у Окучанима да jе годишњица „Бљеска“ обележена „достоjанствено“. „Имамо хрватску државу коjу смо пре 20 година ослободили од великосрпско-четничке агресиjе. Хрватска jе била раскомадана, према томе, велики су то датуми. Што више време пролази, они су и значаjниjи. Председник Фрањо Туђман нам jе све већи и значаjниjи, као и наши бранитељи“, рекао jе том приликом Карамарко.

ПОВРАТАК КОЈЕГ НЕМА

А у Београду, међу људима коjи се jош сећаjу „Бљеска“, само помиреност са судбином. Окупљени на парастосу у цркви на Ташмаjдану тврдили су да немаjу намеру да се враћаjу у Хрватску, jер „да их тамо желе, не би их ни прогонили пре 20 година“. „Никада нисам желела да се вратим. Зашто? Па зато што, како да вам кажем, нема нама живота тамо. Они нас да су хтели и желели тамо, они нас не би ни отерали“, рекла jе Душанка Коjић из Окучана, коjоj jе „Бљесак“ однео мужа. Саво Штрбац из „Веритаса“ рекао jе да сада у Западноj Славониjи, 20 година после акциjе хрватске воjске, живи тек око 1 500 Срба, и то углавном стариjих људи.  „Још има много, много да се трага за жртвама, то су ипак наjстрашниjе последице jедног рата, изгубљени људски животи, а мало се људи вратило. Значи, 20 година касниjе, на подручjу одакле jе наjмање 15 000 људи избегло у самоj акциjи, у овом тренутку живи само 1 500 њих и то jе старачка популациjа, коjа се смањуjе, не расте, од пописа до пописа“, рекао jе Штрбац за београдске медиjе.

О разлозима због коjих се Срби не враћаjу у Хрватску говорио jе и председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта . „Хрватска треба да се стиди чињенице да се две децениjе од завршетка рата и даље систематски крше људска и мањинска права Срба и не чини ништа да се покрене економски развоj краjишког подручjа“, рекао  jе он. Додао jе и да jе „жалосно што Срби не могу да поврате своjе отете станове, куће, земљу и не могу да добиjу накнаду штете за уништену имовину, што им се не исплаћуjу заостале пензиjе и девизна штедња и не признаjе део радног стажа, што не могу да користе српско писмо и ћирилицу у jавном животу, што се не признаjу српске жртве и не процесуираjу хрватски злочинци већ се славе као хероjи“.

Ситуациjа jе утолико тежа jер су односи Србиjе и Хрватске значаjно погоршани последњих месеци, заправо од новембра прошле године када jе у хрватском предизборном животу повратак Воjислава Шешеља из Хашког трибунала постао доминантна тема. Од тада се догодило свашта – од хрватског лобирања да се нареди Шешељев хитан повратак у притвор у Схевенингену до спаљивања заставе Хрватске на jедном скупу Српске радикалне странке у Београду. Било jе и недипломатских изjава па jе тако, после бурне полемике, хрватски министар бранитеља Предраг Матић рекао на краjу српском министру за рад Александру Вулину „Иди, бре, па се лечи“, да би добио одговор да се Матић „никад неће излечити од усташтва“.

Колинда Грабар-Китаровић у Јасеновцу

Уз то, почетак председничког мандата Колинде Грабар Китаровић обележили су гафови према српскоj заjедници. Она jе тако рекла да све Србе коjи живе у Хрватскоj сматра Хрватима, не прецизираjући да ли су онда и Хрвати у Србиjи Срби, а Хрвати из Босне Бошњаци. После тога, нова председница jе избегла да се поjави са остатком хрватског државног врха у Јасеновцу на недавном обележавању 70 година од почетка пробоjа логораша правдаjући се чињеницом да jе почаст жртвама одала сама, без присуства медиjа, и уз саопштење осуде гнусних злочина почињених у време Независне Државе Хрватске. На краjу, Колинда Грабар Китаровић наjавила jе да ће код Блаjбурга присуствовати обележавању стрељања оних коjи су за те злочине НДХ и одговорни.

Са друге стране, и у Србиjи и у Хрватскоj су свесни да односи две државе умногоме диктираjу темпо на целом Балкану. Уза све то, Загреб може бити важна адреса за Београд када jе реч о даљим европским интеграциjама, коjе су приоритет актуелне владе Србиjе. Не треба гаjити илузиjе да Хрватска може самостално блокирати Србиjу на том путу, jер се кључне одлуке ипак доносе у Бриселу и Берлину (неки би рекли, пре свега у Вашингтону) али се ставови у ЕУ доносе консензусом, па Хрватска, као наjновиjа, 28. чланица, може бити извесна препрека Београду. Тако jе хрватски министар правде Орсат Миљенић већ запретио Србиjи да њено придруживање ЕУ неће бити могуће без одлучниjег процесуирања оптужених за ратне злочине пред домаћим судовима. Можда би требало поставити питање о хрватскоj судскоj пракси у истоj области, али како jе Хрватска чланица ЕУ, а Србиjа не, Београд без jаких савезника то питање неће моћи да изнесе. Као уосталом ни питање већих права за српску заjедницу у држави где у поjединим краjевима ни 20 година после рата не могу да толеришу ни ћириличне табле. У свему томе нимало не помаже истина да jе судбина страдалих у „Бљеску“ ове године заинтересовала свега 200 људи у Београду, док су други предност ипак дали роштиљу и пиву.

Извор: ПЕЧАТ

Везане виjести:

Крвави маjски бљесак – Jadovno 1941.

КОЛИНДА: Домовински рат праведан, Олуjа легална, Готовина …

Колинда, зашто „таjни“ пут у Јасеновац? – Jadovno 1941.

Запаљива изjава хрватског генерала: Нисмо све рашчистили са …