fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Хрватска слави акцију Бљесак – страдање и прогон Срба

Хрватска данас у Окучанима обележава две децениjе од воjно-полициjске операциjе Бљесак, дан када jе страдао велики броj српских цивила, а око 30.000 њих jе напустило то подручjе

Фото Тањуг

Фото Тањуг

ОКУЧАНИ/ГРАДИШКА – Хрватска данас у Окучанима обележава две децениjе од воjно-полициjске операциjе Бљесак као дан када jе, како тврде, ослобођена Западна Славониjа, териториjа коjа jе у то време била под заштитом УН, дан када jе страдао велики броj српских цивила, а око 30.000 њих jе напустило то подручjе.

Истовремено, служењем парастоса, полагањем венаца и спуштањем цвећа у реку Саву, у Градишци, Република Српска, jе данас, у присуству председника Републике Српске Милорада Додика, обелезена 20-та годишњица од страдања Срба и њиховог протеривања из Западне Славониjе.

Иначе, операциjа Бљесак jе траjала три дана и у њоj су ослобођени Окучани, град коjи jе према тврдњама хрватских званичника било средиште неприjатељске побуне и терористичких напада на западно-славонском подручjу.

Обележавању, коjе се одвиjа у сенци вишемесечих протеста хрватских бранитеља коjи су незадовољни своjим статусом, присуствуjу председница и премиjер Хрватске, Колинда Грабар Китаровић и Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, министри у влади, генерали, грађани.

Милановић се, након комеморациjе, први пут суочио са организаторима бранитељског протеста у Загребу Ђуром Глогошким и Јосипом Клемом.

Како jе jавила агенциjа Хина, у десетоминутном разговору бранитељи су премиjеру изнели своjе проблеме и разлоге због коjих већ више месеци протестуjу испред заграде ресорног министарства у Загребу.

Они су од премиjера затражии да их прими како би разговарали о њиховим правима и проблема за коjе они сматраjу да су им ускраћени.

Хрватски медиjи подсећаjу да jе први пут у том рату Хрватска користила масовне ударе ваздухопловства, а тенкови допрмељени железницом улазили су директно у борбу чиме jе постигнуто „додатно тактично изненађење неприjатеља“.

Хрватски генерали су тврдили да jе акциjа изведена без стране помоћи, те да jе том акциjом побуњеним хрватским Србима, али и међународноj заjедници показано да хрватска има оружану силу коjа jе способна да ослободи сва окупирана подручjа.

Иначе, три месеца након оперциjе Бљесак уследила jе акциjа Олуjа током коjе су Срби масовно страдали и исељени, а Хрватска jе, како сматра, тиме показала одлучност да успостави државно-правни поредак на целом свом подручjу.

У хрватским медиjима, међуитм, нема података из извештаjа Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), коjи jе представљен 24. jула 2003, а из коjег произлази да су у акциjи Бљесак припадници хрватске воjске убили укупно 83 српска цивила. Од тог броjа, њих 30 убиjено jе у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убиjене у своjим кућама.

Нема ни података Документационо-информативног центра Веритас из априла 2003, према коjима jе првих дана маjа 1995. Убиjено или нестало 283 Срба из западне Славониjе.

Организатори обележавања егзодуса Срба из Западне Славониjе у Градишки су Удружење Срба протераних из западне Славониjе, Српска православне црква и општина Градишка.

У операциjи Бљесак 1. и 2. маjа 1995. године убиjено jе или се води као нестало 283 Срба, од коjих 55 жена и 11 деце, jавили су бањалучки медиjи.

Првог маjа 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља Западне Славониjе са око 4.000 воjника, коjа jе била под заштитом УН.

Хрватске воjне и полициjске снаге извршиле су агресиjу на Западну Славониjу, када jе ова област била зона под заштитом УН – такозвани сектор „Запад“, а српско становништво jе затечено на спавању.

Уместо да спрече агресиjу, заштитне снаге УН, коjе су на време упозорили хрватски генерали, повукле су се на безбедна места.

Срби Западне Славониjе кренули су тада у егзодус спасаваjући животе, а на путу према „мосту спаса“ преко реке Саве, коjи води у Републику Српску, колоне српских избеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снаjперски меци.

Рањеници су гажени тенковским гусеницама или убиjани ножевима.

Разбацани лешеви, унакажена тела жена, деце и стариjих особа, преврнути трактори, коњске запреге и ствари – то су призори коjи су се 1. и 2. маjа 1995. године могли видети у насељу Нова Варош у Хрватскоj, као и дуж магистралног пута Окучани-Стара Градишка-Градишка.

Уз све то, хрватска авиjациjа jе ракетирала српске колоне избjеглица.

Све то ниjе било довољно да би се процесуирали ови злочини или да међународни фактори затраже од Хрватске, коjа jе постала чланица ЕУ, да коначно изведе одговорне пред лице правде.

За злочине почињене над Србима у Западноj Славониjи, коjа jе била под заштитом УН, нико ниjе оптужен ни пред Хашким трибуналом, нити пред хрватским судовима.

Упркос великом броjу доказа, видео-записа и изjава сведока Тужилаштво Хашког трибунала никада ниjе водило интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима у западноj Славониjи, иако jе та област, попут Сребренице, била под директном заштитом УН – „УНПА – сектор Запад“.

О каквоj jе размери злочина хрватске воjске и полициjе над Србима у Западноj Славониjи реч наjбоље потврђуjе податак да су тадашњи припадници аргентинског контингента УНПРОФОР-а посведочили да су хрватске снаге цистерном испирале крв са асфалта на путу према насељу Нова Варош, наводе медиjи у РС.

Да би били склоњени и затрти сви трагови и размере овог суровог злочина, таj пут jе касниjе пресвучен новим слоjем асфалта.

Западна Славониjа данас, 20 година након „Бљеска“, углавном jе пуста, без већег повратка Срба. Оно мало Срба што се вратило углавном су старци коjи желе да умру на родном огњишту, док су млађи, углавном, избjегли у Србиjу и Републику Српску, гђе су засновали породице и започели нови живот.

Овом операциjом Хрватска jе довршила етничко чишћење у коjем jе, почев од 1991. године, из Западне Славониjе протjерано око 67.000 Срба, а вратило се само 1.500, углавном стариjих људи, наводе бањалучки медиjи.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ

Oркeстрирaнo пo цивилимa

СУТРА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА БЕЗ КАЗНЕ ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У „БЉЕСКУ“

ПОКЛАЛИ СТАНАРЕ, ПА ПОРОДИЦИ ОДУЗЕЛИ КУЋУ?!

ОБИЉЕЖЕНО 19 ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

Бљесак – Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: