Блаженик се папи хвалио колико је Срба покрстио

На jесен би Ватикан могао и званично да прогласи за свеца контровезног некадашњег хрватског кардинала Алоjзиjа Степинца, коjи већ сад има формални статус блаженог.

 
Канонизациjа Степинца предвиђена jе у Риму, jер jе претходни папа Бенедикт XVI увео правило да се беатификациjа, обавља у средини где jе блаженик деловао и у коjоj ће бити слављен, а да канонизациjа буде у Риму, jер се светац слави у целоj Римокатоличкоj цркви.
Наjаве да ће Ватикан Степинца прогласити за свеца стижу већ неколико месеци. Пре два месеца, када се поново поjавила та вест, сарадник Центра “Симон Визентал” Ален Будаj истакао jе да правне наследнице СФРЈ, посебно Србиjа, мораjу да уложе оштар протест Ватикану jер jе “Степинац клерофашиста”, па чак и по цену прекида дипломатских односа.
– Надам се да ће и Српска православна црква реаговати, jер ова одлука Ватикана поткопава и екуменске односе две цркве. Проглашење светим особе коjе jе учестовала у креирању и спровођењу политике фашистичке усташке творевине НДХ ниjе и неће добити признање праведника међу народима “Јад Вашема” никад – рекао jе Будаj додаjући да српском протесту треба да се прикључи и Израел.
Директор Центра “Симон Визентал” у Јерусалиму Ефраим Зуроф jе наjавио протесно писмо Ватикану због намере да Степинца прогласи за свеца. Ловац на нацисте сматра да би такав поступак био нечувен, изражаваjући наду да ће папа Фрања, као и у неким претходним случаjевима, повући прави потез.
Историчар др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеjа жртава геноцида у Београду, подсетио jе да jе Степинац био врховни воjни викар воjске НДХ, као и да jе био jедан од инициjатора прекрштавања православних Срба.
Подсећа да jе, према писму коjе jе Степинац упутио папи Пиjу Дванаестом, до средине 1943. у Хрватскоj прекршено око 244.000 Срба. Он jе, додаjе историчарка др Радмила Радић из Института за новиjу историjу Србиjе, као надбискуп НДХ директно учестовао не само у прекрштавању већ и у погрому српског становништва и Јевреjа током Другог светског рата. Она додаjе да га хрватска историjа, међутим, оцењуjе сасвим другачиjе.
– Током и после суђења Степинцу, дошло jе до захлађења односа Титове власти са Ватиканом и прекида дипломатских односа. Било jе преговора да Степинац напусти Југославиjу, али он на то ниjе пристао. Католичка црква jе од њега све време желела да направи мученика, а Југославиjа се опирала да он стекне статус страдалника у комунистичком систему. Свако у причи о Степинцу има своjе интересе. То што Ватикан намерава да га прогласи за свеца, не мора бити повезано са историjским чињеницама. СФРЈ се, рецимо, никад ниjе помирила са причом о беатификациjи Степинца – оценила jе Радићева.
Али, то што се Југославиjа ниjе мирила са беатификациjом Степинца ниjе била препрека да га Ватикан, након што jе Хрватска постала независна држава, 3. октобра 1998. прогласи блаженим. Тим пре што му jе Ватикан 1952. доделио звање кардинала, иако jе он тада званично издржавао казну затвора на коjу jе осуђен у ФНРЈ због сарадње са окупатором и усташама, прогона Срба и Јевреjа, прекрштавања српског народа…
– Улогу Степинца током рата треба посматрати у контексту понашања целе католичке цркве. Она се држала по страни кад jе у питању холокауст. То што jе Степинац подржао НДХ и ништа ниjе урадио против злочина над Србима и Јевреjима, то jе радила и цела католичка црква. Међутим, многи велики грешници постали су свеци не само код католика, већ и православаца – оцењуjе историчар др Предраг Ј. Марковић.

Извор: isra-news.net