БЈЕЛОВАЦ: ПАРАСТОС ЗА 109 ПОГИНУЛИХ СРБА

Парастос за настрадале Србе из Бjеловца испред цркве Св.пророка Илиjе

БРАТУНАЦ, 14. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У порти цркве Светог пророка Илиjе у Бjеловцу, код Братунца, данас jе служен парастос за 109 страдалих Срба из овог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека, од коjих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992. године.

Прислужене су свиjеће за покоj душа и положено цвиjеће уз спомен-плоче на зиду бjеловачког храма са именима свих 109 убиjених, чиме су обиљежене 22 године од њиховог страдања.

Цвиjеће jе положио изасланик предсjедника Републике Српске Горан Џаjић, делегациjе Борачке и Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења логораша региjе Бирач, општина и општинских борачких и организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из региjе Бирач.

Парастосу погинулим Србима у Бjеловцу претходило jе уручивање медаља заслуга за народ породицама 16 погинулих српских бораца из Братунца коjе jе одликовао предсjедник Републике Српске Милорад Додик.

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић изjавио jе да jе у рату често долазио на ово подручjе, гдjе су почињени стравични злочини над српским народом. Он jе навео да му jе након рата jедан муслимански воjник рекао да су имали писану наредбу да у Бjеловцу све побиjу.

„Поставили су снаjперисте на оба краjа села да убиjаjу народ коjи jе бjежао према Дрини, настоjећи да се домогне Србиjе. Такву наредбу никада ниjе донио неки српски старjешина. То jе незабиљежено у воjноj пракси, а нико ниjе одговарао“, рекао jе Савчић.

Он jе напоменуо да су овдjе страдали српски цивили и свиjет jе остао ниjем због тога.

„Незабиљежено jе у историjи да jедан народ гине на обали риjеке, а да му сународници са друге обале не смиjу помоћи, како jе овдjе било“, подсjетио jе Савчић.

Он jе истакао да jе незабиљежено да jе jедан народ коjи jе масовно страдао пропуштао хуманитарне конвоjе за оне коjи су га убиjали као што су Срби пропуштали конвоjе за Сребреницу.

Савчић jе поручио да се неће одустати од тражења одговорности за оне коjи су починили злочине над Србима и позвао све на изградњу мира на овим просторима.

На данашњи дан приjе 22 године, у рану зору, jаке муслиманске снаге из Сребренице и околних села, под командом Насера Орића, упале су ова три подрињска села убиjаjући све што су стигле, пљачкаjући и палећи српску имовину.

Наjмлађа жртва био jе 15-огодишњи Чедо Миладиновић, а наjстариjа 88-годишња Достана Матић. Старица Божана Остоjић jе нестала и jош ниjе пронађена.

За ове злочине, као и за броjне друге почињене над Србима у средњем Подрињу, нико ниjе одговарао, а породице настрадалих губе наду да ће злочинце некада стићи правда, али кажу, вjеруjу макар у ону Божиjу.

„Из сна су нас пробудили пуцњава и jаке детонациjе. Ниjе било свануло кад су муслимани упали у село. Неки мjештани су одмах убиjени. Погинуо ми jе 18-годишњи син Груjица и jош много чланова шире породице“, присjећа се Крсто Ранкић, коjи jе преживио напад на Бjеловац.

Он jе истакао да jе сваки трећи становник Бjеловца тог кобног дана убиjен или рањен.

„Видио сам групу у црним униформама и они су масакрирали и одсиjецали главе убиjеним. Када смо након два дана сакупљали лешеве неке масакриране комшиjе нисмо могли препознати, а троjици су одсjекли главе и одниjели у Сребреницу“,подсjећа се Ранкић.

Предсjедник општинске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радоjка Филиповић тог дана jе изгубила мужа Драгана и свекра Драгољуба, а у заробљеништво у Сребреницу одведена jоj jе свекрва, jетрва и њено двоjе дjеце.

„Непроцесуирање ратних злочина jе наjвећи злочин коjи се у миру води против Срба. Правосуђе БиХ своjим нечињењем показуjе да jе то сигурна земља за злочинце из реда бошњачког народа. Зар за оволико убиjених и масакрираних људи у њиховим кућама и двориштима нико да не одговара? Већина погинулих били су цивили, а ниjедне оптужбе и пресуде за оваj злочин нема у правосуђу БиХ. То jе срамота“, рекла jе Филиповићева.

Она истиче да jе у Бjеловцу почињен jедан од наjстрашниjих злочина у средњем Подрињу.

„Уколико би се дониjеле пресуде за злочине над Србима, оне би морале бити квалификоване као геноцид и тиме би Бошњаци морали избацити квалификациjу рата као `агресиjу и геноцид`“, изjавила jе Филиповићева.

Према њеним риjечима, породице несталих и погинулих добиле су писано увjеравање од Тужилаштва БиХ да ће до краjа ове године бити подигнута оптужница за злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, али то ниjе учињено.

Риjетки коjи су преживjели оваj злочин причаjу да jе невjероватно много припадника муслиманске воjске упало у село и да су уништавали и пљачкали све, а да су цивили бjежали према Дрини како би се домогли Србиjе.

Поред Дрине биле су убачене муслиманске засjеде и многи су убиjени на обали или су завршили у хладним таласима риjеке.

Славки Матић су тог jутра у кући убиjене кћерке Сњежана и Гордана и муж Радивоjе, а кућа jе опљачкана и запаљена. Она сада живи сама у кући коjу jе диjелом сама обновила.

Славка каже да jе изгубила наду да ће правда стићи починиоце ових монструозних злочина, да jе jедина правда за преживjеле становнике ових села Република Српска, као и да се jош jедино нада у Божиjу правду.

„Да jе неко убио толико кокошака одговарао би, а камоли за људе. А Хашки трибунал ослободио jе Насера Орића и у правосуђе и правду више не вjеруjем“, каже она.

Она jе испричала да jе jош неколико старих жена и инвалида убиjено на кућном прагу, а да су неке ухваћене у кућама и са дjецом одведене у логор у Сребреницу.

„Касниjе су се воjске помиjешале, циjели дан jе била пуцњава и водиле су се борбе по двориштима и воћњацима. Многи су погинули на обали Дрине или у чамцима, покушаваjући да се домогну Србиjе. Снаjпери су тукли са оближњих брежуљака, а село jе горjело. Око половине погинулих били су цивили“, прича Матићева.

Драган Цвjетиновић, коjи jе током рата био возач санитета, присjећа се да jе тог дана три пута санитетским камионом из Бjеловца довозио рањене и мртве у братуначки Дом здравља док и он ниjе рањен.

Цвjетиновић каже да jе дан био хладан као данашњи, само магловит и да су се, захваљуjући магли, риjетки успjели некако сакрити и преживjети, а сва имовина jе опљачкана и попаљена. „Хиљаде воjника и цивила jе упало у село и пљачкало“, подсjећа он.

Живоjин Симић из Сикирића каже да jе седам чланова његове породице убиjено на данашњи дана 1992.године.

„За убиства моjих Златана, Гроздане, Радосава, Живадина, Воjислава, Милована и Драгана нико ниjе одговарао зато што су Срби. То jе свjетска брука. Вjеруjемо да ће Бог исправити ту неправду коjу свjетски моћници чине Србима“, рекао jе Живоjин.

У логор у Сребреницу одведене су жене, цивили Достана и Мира Филиповић, те седмомjесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић коме су тога дана убиjени отац Радован и брат Миленко, док jе маjку изгубио три мjесеца раниjе.

Они су одведени у Сребреницу, гдjе су злостављани и гладовали два мjесеца док нису размиjењени.

Извор: 

Везане виjести:

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 109 СРБА ИЗ БЈЕЛОВЦА