Bitka na Zelengori! Srbi ispravljaju nepravdu prema zaboravljenim žrtvama – istinu čuvale majke

Više od osam decenija nakon tragičnih događaja iz maja 1945. godine, Zelengora ostaje jedno od najvećih i najmanje istraženih stratišta srpskog naroda. Na prostoru od Neretve do Drine, gde su bez suđenja stradali pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini i brojni civili, tek danas se stvaraju uslovi za dostojno obeležavanje njihovog stradanja.

Izgradnja hrama Svetog Ilije na Zelengori predstavlja pokušaj da se posle decenija prećutkivanja i zaborava žrtvama vrati ime, a mestu stradanja dostojanstvo koje zaslužuje.

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom osveštao je zemljište na planini Zelengori u Republici Srpskoj na kome će biti izgrađen hram Svetog Ilije. Buduća crkva sa kriptom zamišljena je kao spomen-hram dostojnog sećanja na hiljade stradalih vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, ali i civila koji su ubijeni na tom prostoru krajem Drugog svetskog rata.

Šire područje Zelengore, od reke Neretve do Drine, jedno je od najvećih neobeleženih stratišta i masovnih grobnica na Balkanu.

U zvaničnoj istoriji i javnim evidencijama ne postoji jedinstven i konačan spisak svih stradalih na Zelengori u maju 1945. godine. Razlog leži u tome što su se egzekucije vršile masovno, bez suđenja, a tela su bacana u neobeležene jame i vrtače.

Komunističke vlasti su decenijama branile istraživanje ove teme. Ipak, zahvaljujući radu pojedinih istoričara, zavičajnih udruženja i preživelih, otkriven je i dokumentovan značajan deo imena žrtava.

O zločinima saznao od majke

Inicijativu za izgradnju hrama pokrenuo je Dušan Magazin, ispred Udruženja „Hercegovac“ iz Čikaga, koji je upravo na Zelengori razmenjen posle boravka u logoru, u poslednjem ratu.

— O strašnom zločinu na Zelengori slušao sam od svoje pokojne majke. Kada sam došao u Čikago 1997. godine, u Crkvi Svetog Stefana Dečanskog pronašao sam knjigu u kojoj su opisani detalji o stradalima u okolini Zelengore, u kanjonu Neretve. Tu sam našao podatke o događajima koji su se odigrali maja i juna 1945. godine, o kojima sam ranije slušao od majke.

Bitka na Zelengori

Na ovom prostoru je sredinom maja 1945. godine, nakon zvaničnog završetka Drugog svetskog rata u Evropi, potpuno uništena glavnina Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) pod komandom generala Dragoljuba Draže Mihailovića.

U proleće 1945. godine snage JVuO povlačile su se kroz Bosnu sa namerom da se preko Zelengore, Drine i Sandžaka probiju nazad u Srbiju. Jugoslovenska armija, partizanske jedinice i korpus KNOJ-a napravili su obruč oko Kalinovika i Zelengore kako bi odsekli i uništili ove snage.

Glavni okršaj, Bitka na Zelengori, odigrao se 12. i 13. maja 1945. godine u rejonu reke Sutjeske, Ljubinog groba i Vrbničkih koliba.

— Na ideju da na mestu stradanja izgradimo crkvu došao sam tokom porodične posete ovom mestu, na kome je danas izletište i na kome se održavaju sadržaji koji nisu primereni mestu stradanja. Počela je i izgradnja vikend-naselja kod obližnjeg jezera. Shvatio sam da ovaj prostor mora da ima i mesto sećanja — kaže Magazin.

Prvo donatorsko veče organizovao je u Čikagu u novembru 2024. godine. Novac je utrošen za uređenje terena na kome će se crkva nalaziti i za izradu arhitektonskog projekta.

Izgradnju spomen-hrama Svetog proroka Ilije pomogla je i opština Kalinovik, koja je priložila sredstva za kupovinu 1.250 kvadratnih metara zemljišta. Zemljište je već uknjiženo na Srpsku pravoslavnu crkvu, a kompleks će se nalaziti na mnogo većem prostoru.

Važno je da žrtve počivaju u miru

Prošle godine na Ilindan osvećenje je zaustavljeno zbog, kako kaže naš sagovornik, upliva politike u ovu akciju, o čemu Magazin ne želi da govori detaljnije.

— Reč je o događajima koji nas i danas dele, ali verujem da su mišljenja o delovanju Ravnogorskog pokreta u ovom projektu manje važna. Da je zla bilo, bilo je. Stradali su vojnici, ali su u tim jamama završili i nedužni ljudi koji su se samo našli na putu onima koji su izvršili zločin. Stradao je veliki broj mladih, većina nije ni imala oružje. Time neka se dalje bave istoričari, a Udruženje i Odbor za izgradnju će raditi svoje. Važno je da stradali počivaju u miru.

Tokom osvećenja zemljišta poboden je i krst na mestu budućeg oltara hrama. Magazin kaže da će, prema predlogu mitropolita Hrizostoma, izgradnja crkve, odnosno temelja, početi u septembru.

Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA / Senka Miloš /Sputnjik