У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос страдалим Србима у Грубишном пољу и источној Билогори од 1991. до 1997. године.
Послије служења парастоса, породице жртава и бројна родбина положили су вијенац на Споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991-2000. године на простору бивше Југославије.
Предсједник Завичајног удружења „Билогора“ Милан Басташић рекао је да су Билогорци прва жртва етничког чишћења које су провеле паравојне хрватске формације акцијом „Откос“ у новембру 1991. године.
Он је подсјетио да је тада је протјерано 4.000 Срба, а убијено 40 цивила, жена, дјеце и стараца, те 24 српска борца, додајући да је и прије те акције, убијено 17 цивила у билогорском крају 16. августа 1991. године.
Према његовим ријечима, хрватске паравојне формације су, уз знање и одобравање Унпрофора, задржане на прилазу Пакрацу и након злочиначке акције „Откос“ наредне три и по године, све до сљедећих крвничких подухвата „Бљесак“ и „Олуја“.
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац поручио је да се не смију заборавити српске жртве, те да се нада да ће Међународни суд правде у Хагу, из кога је најављено да ће до фебруара донијети пресуду у спору по тужбама Србије и Хрватске, донијети правичну одлуку.
„До фебруара ће се знати шта ће суд одлучити, али сви ми знамо ко су највеће жртве, каква год пресуда да буде“, истакао је Штрбац.
Он је напоменуо да од правила да се никоме не суди за злочине над Србима дјелимично одступа у случају страдања Билогораца, јер је осуђен један Хрват због злочина над Србима.
Вијеће за ратне злочине у Београду осудило припадника хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ Вељка Марића на казну затвора од 12 година због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац, у општини Грубишно Поље, хицима из ватреног оружја убио старца Петра Слијепчевића.
У међувремену је против Марића проширена истрага због сумње да је током септембра 1991. године у просторијама Средњошколског центра у Грубишном Пољу, који су припадници ЗНГ користили као притвор, мучио и повређивао затворенике српске националности.
На терет му се ставља и убиство Миће Васиљевића коме је ножем пререзао стомак и убиство Владимира Кучере, као и мучење Звјездана Мачка.
Парастос у цркви Светог Марка организовали су Завичајно удружење „Билогора“ и Документационо-информациони центар „Веритас“.
За злочине над Србима почињене у источној Билогори још нико није одговарао ни пред Хашким трибуналом нити пред хрватским судовима.
До Другог свјетског рата на подручју источне Билогоре живјело је 18.000 житеља српске националности, а послије усташких злочина у Другом свјетском рати и оних почињених у посљедњем рату, попис становништва у априлу 2011. дочекало је мање од 1.000 Срба.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Парастос Билогорцима у Београду 2. новембра у Храму Светог Марка у 11 часова
Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа
Бесједа проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побијеним у хрватској акцији „Откос“
ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ ОД 1991. ДО 1997. ГОДИНЕ
Ранко Раделић: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!
Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.