Бивши логораш у Дретељу Илиjа Домазет рекао jе да су у логору припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ тукли све затворене српске цивиле сваки дан и ноћ.
На суђењу за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, тужилац Тужилаштва БиХ прочитала jе исказе два свjедока коjи због лошег здравственог стања нису у могућности да свjедоче пред Судом БиХ.
Илиjа Домазет, коjи jе исказ дао у Тужилаштву БиХ 13. марта 2007. године, испричао jе да jе у августу 1992. из свог стана у Мостару одведен у Воjну амбуланту, па затим у Дретељ.
Како се наводи у исказу коjи jе прочитан на рочишту, у воjноj амбуланти све затворенике jе саслушавао Иван Зеленика, коjи их jе притом ударао гуменим пендреком.
„Одмах jе наредио да се скинемо голи и тад jе почео да удара. Када се уморио, позвао jе своjе људе коjи су наставили да нас батинаjу“, стоjи у Домазетовом исказу.
Он jе Тужилаштву БиХ испричао да jе сутрадан одведен у логор Дретељ, гдjе jе остао двиjе седмице.
Како jе рекао, у логору су сви затвореници добиjали батине сваки дан, наглашаваjући да су их припадници ХОС-а тукли сваки дан и ноћ.
„У Дретељ сам ушао као здрав човjек са 98 килограма, црне косе и доброг здравственог стања. За двиjе недjеље, jа сам осиjедио, изгубио више од 30 килограма, а здравље ми више никада ниjе било добро“, рекао jе Домазет.
Испричао jе да су затвореници у Дретељу живjели у веома лошим условима, те да су, осим свакодневних батина, затворенике тjерали да прогутаjу упаљену цигарету, као и да блеjе као овце, те да пасу траву.
„Ништа од свега овога ниjе било страшно као батине коjе смо добиjали. Туку те до изнемоглости. Дању, ноћу. Или су изводили из хангара па биjу поjединачно, или њих неколико улети међу затворенике и тад настаjе масакр“, обjаснио jе Домазет.
У прочитаном исказу, Домазет jе навео и да од стражара никога ниjе познавао, осим што зна да jе управник Дретеља био Срећко Херцег, коjи тада ниjе имао више од 28 година.
Херцег jе оптужен заjедно са Зелеником, Едибом Буљубашићем, Иваном Медићем и Марином Грубишић-Феjзић за злочине над заточеним цивилима српске националности почињене 1992. године у Дретељу.
Према оптужници, Зеленика jе бивши официр ХОС-а, Херцег командант Дретеља, Буљубашић замjеник команданта касарне у Дретељу, док су Медић и Грубишић-Феjзић бивши стражари.
У наставку рочишта прочитан jе и исказ Славка Боjанића дат Тужилаштву БиХ у августу 2010. године.
Како jе наведено у исказу, Боjанић jе у Дретељу био затворен у jулу 1992. године, одакле jе доведен из воjне амбуланте у Мостару.
Према Боjанићевом исказу, осим свакодневних батина, стражари су ноћу улазили у хангар и тjерали затворенике да орално задовољаваjу jедни
друге.
Како jе рекао, jедном jе у хангар дошла и извjесна Марина, коjа jе била стражар, и са собом довела пса.
„Сви затвореници у хангару морали су да лижу пса испод репа, а неки су чак морали и да стављаjу псећи полни орган у уста”, навео jе Боjанић у изjави, те додао да jе управник затвора био Херцег, док jе Буљубашић био вjероватно његов замjеник.
У исказу датом Тужилаштву БиХ, Боjанић jе рекао и да су током његовог боравка у Дретељу од батина умрла два лица.
Наставак суђења заказан jе за 12. новембар, када ће Тужилаштво БиХ извођењем материjалних доказа завршити са доказним поступком.