Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Без имена и без имовине

Становнике некадашње Партизанске Дрежнице наjвише љути што су им државне институциjе отеле добар дио друштвене имовине

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/dreznica.jpg

Дрежница, српско насеље у масиву Мале Капеле, на тромеђи Лике, Горског Котара и Хрватског Приморjа, само jе jедно у низу краjева коjи ће за двадесетак година опустити и остати без домицилног становништва, успркос броjним ресурсима и предностима коjе има у односу на друге хрватске краjеве. Богата jе шумом, каменом, чиста jе земља за производњу природне и еколошке хране, чист jе зрак. Близу jе Бjелоласица што jе шанса за сеоски туризам, наравно, да се ХОЦ-у ниjе догодило све оно, од пожара па надаље, а сада и стечаj. Близу су Бегово Раздоље и Самарске стиjене…
Промиjењено jе име мjеста и избачен jе придjев Партизанска, чиме се настоjало заборавити и омаловажити допринос коjег су људи овог краjа дали у НОБ-у, када су 1942./43. ту били центар антифашистичке Хрватске и све главне воjне и политичке институциjе. Ту су формиране наjвеће Истарске и Приморско-Горанске дивизиjе, ту jе била и партизанска болница броj ВИИ, готово на свакоj кући има спомен плоча коjа говори што се ту налазило, сваки заселак jе био важан по нечему. Нажалост, многи споменици су отуђени, украдени или уништени. Починиоци нису никада нађени.
Почетком Другог свjетског рата Дрежница jе имала више од 5800 становника од коjих jе њих 1500 или сваки четврти дао живот за социjалистичку Југославиjу. Данас има 530 људи на 176 квадратних километара, од чега jе 50 километара пољопривредно земљиште, а 126 километара су шуме, рекао нам jе др. Недjељко Ковачић, коjи три пут тjедно долази у амбуланту у Дрежницу, док jе 1996. године у овим насељима било 980 лиjечничких картона. Дрежница jе мjесни одбор у саставу града Огулина и удаљена jе 40 километара од града, стотињак од Карловца и више од 160 км од Загреба.
Почетком Другог свjетског рата Дрежница jе имала више од 5800 становника од коjих jе њих 1500 или сваки четврти дао живот. Данас има 530 људи, док их jе jош 1996. године било двоструко више
– Оно што нас jако љути jе то што су нам неке државне институциjе дословно отеле нашу имовину. Опћински суд у Огулину и Жупаниjски суд у Карловцу су ван снаге ставили грунтовне књиге тако да данас нитко не може доказати да jе власник неке некретнине, а истовремено су се на имовину некадашње Мjесне заjеднице уписале Основна школа Иване Брлић Мажуранић из Огулина и болница. Тако нашу амбуланту морамо изнаjмљивати за нашег лиjечника. Исто jе са школом, капелом и кабинетом за вjеронауку. А, власништво jе наводно светиња. Са свиме смо упознали бившег и садашњег предсjедника државе, као и све српске институциjе, али за сада помоћи ниоткуд, каже парох дрежнички, протоjереj Милош Орељ.
Спомен подручjе Партизанска Дрежница формирано jе 1980. и Милка Планинц jе положила камен темељац за изградњу Спомен дома, Мемориjалног центра, школе и спортске дворане. До 1991. jе изграђена школа, што jе било тек 20 посто од предвиђеног циjелог обjекта од 4000 квадратних метара. До 1993. се jош нешто улагало, али jе тада све престало, па ни спортска дворана и споменичко-мемориjални дио нису никада завршени.
Управа Спомен подручjа jе 1993. са Црквеном општином потписала уговор да се простор бесплатно даде на кориштење Цркви коjа би га даље уређивала, као и друштвима школског и културног карактера. Тада jе дио простора добило Српско културно-умjетничко и духовно друштво Ђурђевдан, дио Заjедница дрежничких Срба, а дио jе уређен као православна капела и као кабинет за вjеронаук. Управа Спомен подручjа се распала и дошло jе до ликвидациjе установе. На обjекте се потом уписала огулинска матична школа. Скинуте су плоче с називима Спомен дом, Спомен подручjе, Мемориjални центар, но парох Орељ поново jе поставио нову плочу у знак сjећања на 1500 жртава Дрежнице.
Жалили су се и Агенциjи за одгоj и образовање коjа jе доиста утврдила да се ради о Спомен обjекту и да jе капела доиста кабинет за практичну вjеронауку но ни то ништа ниjе помогло. У Дрежници се вjеруjе да jе и посљедњи пожар у школи, био намjерно подметнут како би се уништило и оно мало традициjе што jе jош остало у том краjу.
– Зграда jе своjеврсни споменик, спомен обиљежjе, мемориjални центар и она друго не може бити, то jе био и остао њен смисао изградње. Таj споменик припада жртвама Дрежнице, њиховим потомцима и народу овог краjа коjи jе за ову државу и за Југославиjу дао огромне жртве. Још од Воjне краjине па преко Првог и Другог свjетског као и рата 90-тих, Дрежница и њени људи према овоj држави нису направили ама баш ништа лоше, никакав злочин. Штовише, 90-тих jе изостанак ратних дjеловања на овом подручjу спасио Хрватску да се не распадне на пет међусобно неповезаних диjелова. И шта добивамо заузврат? Скорашње уништење. Нека то буде на част, понос и дику овоj хрватскоj држави и њеном водству од 90-тих на овамо. Брисање и крађе споменика, брисање назива селима, отимање памћења потомцима jе тотално затирање.
Наши потомци сутра о томе ништа неће знати и асимилират ће се. Ја сам у томе немоћан и зато молим наше представнике и представнике хрватске власти да не дозволе ово што нам се сада догађа и ако нешто под хитно не подузмемо на очувању нашег идентитета, нас овдjе убрзо више неће бити. Ако jе Вуковар град пиjетета за Републику Хрватску, онда jе Партизанска Дрежница мjесто пиjетета за нас Србе, истиче парох Орељ.
У мjесту су jедан кафић и jедна трговина те Шумариjа. Ради и jедна приватна пилана у двиjе смjене. Запослено jе неколико млађих људи и све што произведу све продаjу и извозе те имаjу редовите плаће. Инфраструктура jе врло лоша, цесте пропадаjу и мало се улаже у побољшање услова живота. Нема банке, а укинуте су поште у Јасенку и у Дрежници па jе сада наjближа пошта у 15 км удаљеним Језеранима, а до Огулина jе 40 км. Поштар људима носи пензиjе из Огулина, али не може примати уплате па људи мораjу ићи у Огулин или у Језеране.
Тако се на потезу од 15 км, Језеране – Крижпоље – Бриње налазе три поште, а у Дрежници и Јасенку су затворене. Незадовољство положаjем овог краjа чули смо и у мjесном кафићу од Михаjла Маравића, лиjечника Недjељка Ковачића, Горана Томића, Милана Маравића, Спасе Вукелића и Стоjана Радуловића.

Извор: NOVOSTI

 

Везане виjести:

КАД СЕ СВЕДУ РАЧУНИ – Српска имовина у Хрватскоj вреди …

УЗУРПИРАНА ИМОВИНА 41.000 СРБА – Jadovno 1941.

СВЈЕДОЧЕЊЕ О СТРАДАЊУ СРБА У ХРВАТСКОЈ – Jadovno 1941.

4. Problem oduzetog stanarskog prava izbjeglih Srba iz Republike …

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: