arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Бећковић: Република Српска судбину везала за српску културу

Матија Бећковић
Матија Бећковић

Академик и књижевник Матија Бећковић рекао је да је Република Српска замијенила Црну Гору и своју судбину везала за судбину српске културе.

– Шта су Леотар и Требиње без Дучића, шта Змијање без Кочића, шта Грмеч без Ћопића, шта Козара без Куленовића, шта Рзавски брегови без Иве Андрића – поручио је Бећковић.

Он је оцијенио да се Црна Гора након шест вијекова предала.

– Предали су се јуначки, под оружјем и у народној ношњи. Али то није Црна Гора већ Монтенегро, који је напунио 13 година. Још је малољетан и не одговара за своје поступке. У 21. вијеку почиње испочетка. И као што је такозвана Република Косово, тако је такозвана и данашња Република Црна Гора – рекао је Бећковић за Глас Српске.

Он је истакао да нема скупље ријечи од Косова ни на берзама Волстрита.

– Ако њу дамо, нема разлога да не продамо и оне јефтиније – рекао је Бећковић.

Он је указао да су Срби уступили српско питање другима, па се зато дешава да народ који је жртва геноцида зову геноцидним, а оне које су побили фашисти зову фашистима.

– Многи проблеми су проблеми само зато што су наши. Никако да се сјетимо истине, а без ње нема ни спаса ни слободе ни Срба – рекао је Бећковић.

Он је упитао каква би слава била да је Анте Павелић спасио једног америчког пилота, док истовремено Срби не смију ни да спомену оног који је спасио 500.

– Сељаци који су те пилоте чували послије рата су хапшени, а неки и стрељани. Али још нису дочекали да их неко спомене. А колико је таквих примјера – рекао је Бећковић.

Говорећи о српском језику, Бећковић је навео да га разарају и рашивају, јер нереду одговара неред.

– Уводи се споразумијевање мимо језика. Оно што се говори значи нешто друго. Ништа није онако како је речено. Важније је на ком језику говориш него шта говориш. Сви такозвани мали језици су угрожени и сви су приморани да се бране – рекао је Бећковић и поручио да се култура мора спасити на сваки начин и по сваку цијену.

Извор: РТРС

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​